На основу више од хиљаду година дугог понављања неистина о руском експанзионизму, заосталости и тоталитаризму, створен је тзв. аргумент из понављања(argumentum ad nauseam), који се користи као доказ да је тврдња тачна. Ова логичка небулоза била је основа на којој је током историје израсла русофобија као страх без основа, али страх који је у протекле две деценије 21.века достигао неслућене размере код становништва на Западу.
Академик Драган Раденовић
Због поделе света на Исток и Запад, што је био и остао основни узрок неспоразумима и најстрашнијим сукобима током хришћанске историје,злочини човечанства еволуирали су у несрећама два светска рата и без прекида се настављају истом жестином. Убијање људи и затирање трагова човекових стваралачких подвига не престаје
А почело је неделима амбициозног и неписменог франачког владара Карла Великог. Он је поред безуспешних покушаја да научи да чита и пише, ношен незнањем и опчињен послушношћу према некритичном егоизму папа, гурнуо историју странпутицом. Крунисали су га за краља на Божић 800. године и тај догађај је променио судбину Запада. У том времену Визант је био град који је хиљаду година чувао Римско царство и важио је за центар мудрости, интелектуалних расправа, уметности, био је метропола светлости Медитерана, центар научних открића… Истовремено Лондон и Париз су биле блатњаве паланке са колибама у којима су живели „грађани”.
Као врхунац своје моћи краљ Карло Велики је, без одлуке редовно сазваног екуменског сабора, ауторитетом сурове силе озваничио да се у постојећи симбол вере унесу и филиокве. Осим тога, онје фактички оспорио и онемогућио утицај Византије на Западу, иако је култура Истока била на неупоредиво већем нивоу. У то доба папа је био primus inter pares, сходно одредбама Светог Петра, што му није давало право да одлучује сам, већ само да сазива црквене саборе и да њима председава. Ова наизглед искључиво црквена догматска питања створила су далекосежне и катастрофалне последице, што се и данас доживљава као мач који пробада живо ткиво хришћанства.
Током времена и коришћењем меке моћи тзв. „каролиншких поглавља”, којима су каролиншки суверени кроз литургијске и друге реформе ставили теологију у своју службу, немачки утицај је постао доминантан за папску државу и читаву Европу. Немачки владари су се од почетка једанаестог века потпуно наметнули папству и успели су да се на трон Светог Петра бирају немачке папе. У циљу постизања световне моћи и супремације у хришћанској цркви, ово папство је своје претензије заснивало на тзв. Константиновој даровници из деветог века, по којој је Константин Велики (римски император 307-337) даровао папи право на световну и духовну власт. Шизма 1054. године је коначни резултат овог лажног документа, за који је 1440. године папски секретар Лоренцо Вала доказао да је фалсификат.
Иза универзалистичких верских
тенденцијазападног хришћанства,
створена је и дејствујелицемерна
и агресивна империјална идеологија
Римокатоличке цркве и највећег
дела Европе.
Припрема за западњачки –папски апсолутизам– започета је лукавством још на „сабору” у Толеду 589. године, када је локална црква додала филиокве, а потом је у потаји та промена унесена у Credo, у литургију. То је било недозвољено и грубо насиље и покушај потчињавања источних цркава западној. Источне цркве су тај догађај доживеле као издају духа изворног хришћанства, одступање од апостолског учења и учења црквених отаца. Источњаци су прихватали и признавали само одлуке донесене на основу демократске расправе, која је мотивисана Светим духом. Присвајање посебне моћи од стране римског папе у склопу верске догме и црквене организације, а посебно папска непогрешивост, која је проглашена у 19. веку, створили су непремостив понор према Истоку и источним црквама. Иако чињенице очигледно указују да је шизма производ Запада, а не Истока, Рим никада није престао и данас наставља, да напада и кори Русију, Србију и друге православне цркве због доследности у православном учењу, обреду и молитвеној пракси.
Мундијалист (Драган Раденовић)
Иза универзалистичких верских тенденција западног хришћанства, створена је и дејствује лицемерна и агресивна империјална идеологија Римокатоличке цркве и највећег дела Европе. Француски католички историчар Ален Безансон је 2015. године дефинисао границе Европе и назвао их стварним границама Европске уније. То је готово вертикална линија, која повезује последње готичке цркве – од Финске, преко балтичких земаља, Пољске, Мађарске до Словеније и Хрватске. Европа престаје тамо, каже он, где се сусреће друга цивилизација, где је природа другачија, а тамошња религија не жели Европу.
Истина указује супротно, јер је од 11.века за Европу православље постало разлог највеће мржње према Истоку. Данас знамо да су разлози оба светска рата и многих локалних, који су изазвани непосредно под утицајем Европе или њених савезника, укључујући и рат у бившој Југославији, били условљени потребом да се уништи јерес светог Фотија Великог. Овај цариградски патријарх из 9. века био је поборник очувања православног учења о исхођењу Светог духа од Оца. Чињеница је да је Наполеон III повео рат на Криму из истог разлога, поред тога и са жељом да се освети за пораз свог деде Наполеона I.
Линија савремене поделе на Исток
и Запад,од Финске до Словеније и
Хрватске, одредилаје границу мржње
заједнице европских држава,и читавог
Запада, посебно наглашенопрема
Србији и Русији.
Савремени научници, политичари и други на Западу препознају „заосталост” културе Истока у повезаности са византијском црквом и у православљу. Они се држе нескривеног плана да се Руска црква и све православне цркве замене Римском тј. да световни деспотизам буде у потпуности зависан од њихове духовне моћи. Идеје Католичке цркве, а затим и Протестантске, после реформације, датирају од пре хиљаду година и нису ништа изгубиле од првобитне актуелности.Сукоб је једнако жесток, чак већи, увеличан за могућности нових технологијаратовања, укључујући сајбер ратовање. Циљ овог безумља јестемасовно убијање у остварењу намере да се смањи број становника на планети.
Линија савремене поделе на Исток и Запад, од Финске до Словеније и Хрватске, одредила је границу мржње заједнице европских држава, и читавог Запада, посебно наглашено према Србији и Русији, а у исто време лицемерног подношења присуства и гађења према Словачкој, Румунији, Бугарској, Грчкој, без обзира што су ове четири земље чланице Европске уније и НАТО пакта. Прекоатлантски запад, који предводе САД,упорним, дуготрајним и непрекидним подстрекавањем страха код грађана успео да русофобију претвори у идеологију своје геополитике. Поред тога, на бази материјалне и финансијске доминације, која је остварена јер није били светских ратова на њиховој територији, створено је осећање више вредности у односуназемље Европе, а посебно Истока. Егоизам и фиктивни осећај надмоћи појединих земаљаунутар западног система вредности представља црв раздора, који доводи у питање опстанак свега што онподразумева.
Америчка десница је 2003. приморала председника Џорца Буша да скрене рат против тероризма у рат против Ирака. Економски разлози нарцисоидног слоја најутицајних породица и појединаца у САД веома подсећају на догађај из 1203. када су млетачки крсташи, уместо да се боре против надолазеће јереси, започели опсаду Константинопоља. Следеће године је византијски цар био приморан да се повуче у Никеју, а тај четврти крсташки поход, који се претворио у грађански рат између Латина и Византинаца, оставио једубоктраг трајног неповерење. Опљачканесуризнице најбогатијег града на светутога времена, што је умногоме допринелода кроз два века Визант буде поражен. Муслимански поглавар се попео на трон византијског цара. Грци то не заборављају, за њих и источне хришћане,нестанак Византијског царства и победа Османлија остали су највећа катастрофа у историји.
Империјалну идеологију
Рисмко-германскогцарства
и планове ширења на исток у
потпуности је 2015.преузела Европска
унија. Распадом Југославијеи покоравањем
Балкана, са изузетком Србијеи Републике
Српске, почела је свеобухватнаинвазија
на Руску Федерацију.
У то време, почетком 13. века почиње најезда Запада на Исток (Drang nach Osten), почињу крсташки ратови против руских „варвара”, који ће трајати осам векова, све до 1945. године. Инвазију тевтонских витезова и напад пољских и литванских крсташа с леђа,док се Русија борила против монголских освајача на истоку, Руси не могу и не желе да забораве, нити да опросте римскогерманском царству. Империјалну идеологију Рисмко-германскогцарства и планове ширења на исток у потпуности је 2015. преузела Европска унија. Распадом Југославије и покоравањем Балкана, са изузетком Србије и Републике Српске, почела је свеобухватна инвазија на Руску Федерацију.
Минотаурус (Драган Раденовић)
Отац Филотеј из Пскова је у 16. веку је,у духу универзализма,одредио односе у хришћанству. Писао је да треба одбацити ауторитет папе и уништену моћ царства два Рима и прогласио да је остало само једно хришћанско царство у Москви и да четвртога неће бити. Запад често користи овај текст у сврху оптужбе руског империјализма и наводне жеље Руса да освоје Европу.
Непроцењиве су жртва и допринос Византије и Русије у развоју Европе. Док су се две империје очајнички бориле против Османлијског царства, Европа је имала времена да се политички и културно обнови. Византија је била мост између Европе и цивилизацијеантичке Грчке, а истовремено и спрега трговинске размене између Истока и Запада. Захваљујући хришћанској Византији, а не муслиманској Андалузији, западни свет је масовним пресељењем византијских интелектуалаца у Европу и Америку доживео процват.
Хуманизам и ренесанса у Италији започети су управо захваљујући овим емигрантима, који су знања из математике, филозофије, књижевности,уметности и других донели собом. Сличан је допринос руске емиграције, која се после револуције 1917. преселила у Европу и САД. Руски уметнички експеримент,састављен од најталентованијих представника духа јеврејске, руске и других националности из Русије и Немачке,1933. и 1945. године развио је модерну уметност свих актуелних савремених праваца, стилова, слобода и изазова. Водећи научни умови са православног Истока, који су отишли на Запад, поспешилису науку, филозофију и практична технолошка знања на тлу Америке, која је потом напредовала и претекла Стари свет. Изузев Бенџамина Френклина, немазначајних америчких интелектуалаца пре 1920. године, каже Хана Арент,и додаје да је до краја 19. века Томас Едисон био једини запаженинаучник, сви остали су стигли из источног дела, мржњом Запада подељене хемисфере…
Природно је да бисеобјективним сагледавањем историје два дела хришћанства, обједињавањем две компоненте Европе коју сачињавају земље Европске уније и Руска Федерација,могла утемељити јединствена цивилизација. Утом случају, међутим,постоји опасност да „европеизација” света, уз европско историјско искуство и апсолутизовану америчку демократију, читавапланета не постане жртва неконтролисаног експанзионизма у обличју неког новог колонијализма.
Метаморфозе (Драган Раденовић)
Почетком последње декаде предходног века, захваљујући римском папи Јовану Павлу II, пореклом Пољаку, и представнику добрих диктатора Запада,и до глупости наивном лидеру СССР-а Михаилу Горбачову, представнику лоших диктатора Истока, западњаци су срушили империју радника и сељака. „За њега је споразум био споразум. Он није схватао да је за Запад споразум тек једна привремена етапа и да је правна држава у којој доминирају западни правници злоупотреба језика: то није држава, јер нема статичну и непромењивусуштину, ни фиксирано и утврђено право, јер не престаје да на подмукао и непредвидив начин, на основу интереса, мења лобирање и интелектуалне обичаје у датом тренутку. У складу са англосаксонским духом, право је мање ствар принципа, а више развијање правне науке”, написао је познати новинар листа Journal de Geneve Ги Метан. Ово подразумева да је за Запад право процес, који је данас ваљан, а сутразастарева.
Михаил Горбачов се као државник и најодговорнији вођа једне од две суперсиле до краја није опаметио. На основу споразума и јавних обећања западних лидера да се НАТО неће ширити на Исток, нити улазити у Источну Немачку, он јеповукао совјетске трупе из Немачке. Недуго после готово цела Европа се нашла под НАТО чизмом. Руска Федерацијеје сада у „загрљају анаконде”, како су стратези Атлантског савеза назвали експанзионистичку идеју њеног исцрпљивања. Лицемерју Запада нема граница…
Парадоксално је да одржавање нуклеарних ресурса, инсталиранихна територији старих и нових чланица НАТО-а, на граници са Русијом, из буџета плаћају прибрежне земље, а да управљачки и командни састав чине војни стручњаци и официри САД. Када ће и где нуклеарни пројектили бити употребљени одлучују Американци. На тај начин је цела Европа потенцијални циљ истоветно разорног одбрамбеног оружја Русије и њених савезника.Недавно одустајање Американаца од споразума у вези с ракетама кратког и средњег домета приближава нашу планетуопштој катастрофи.
На основу више од хиљаду година дугог понављања неистина о руском експанзионизму, заосталости и тоталитаризму, створен је тзв. аргумент из понављања(argumentum ad nauseam), који се користи као доказ да је тврдња тачна. Ова логичка небулоза била је основа на којој је током историје израсла русофобија као страх без основа, али страх који је у протекле две деценије 21.века достигао неслућене размере код становништва на Западу.
