Неуједначен срчани ритам који је велики композитор могао осетити снажније од осталих, јер је већи део живота био потпуно глув.
Већ са 30 година код Бетовена су почели да се примећују знаци отосклерозе мешовитог типа, болести средњег и унутрашњег уха која га је 1819. године довела у стање потпуне глувоће. Но, није познато да ли је велики музичар патио од неких других болести и од чега је умро. Музика Лудвига ван Бетовена можда је и буквално долазила из његовог срца. Научници претпостављају да је немачки композитор патио од срчане аритмије чије су обрасце пронашли и у неким његовим делима.
У последњем, емоцијама набијеном делу
„Квартет за гудаче у б-дуру, опус 130”, за које
је сам композитор рекао да га може натерати
у плач, тонски центри се нагло мењају.
Неуједначен срчани ритам који је велики композитор могао осетити снажније од осталих, јер је већи део живота био потпуно глув, одвија се у предвидивим интервалима и по предвидивим обрасцима, па су нека његова музичка ремек-дела можда и буквално дошла из његовог срца. „Верујемо да смо неке од тих аритмичних срчаних откуцаја успели открити у неким његовим музичким делима. Као да их је уносио у своју музику”, каже кардиолог који је водио истраживање, др Захари Голдбергер сa Медицинског факултета у Вашингтону.
Научници су пратили обрасце аритмичних откуцаја срца у неким Бетовеновим делима, те открили изненадне, неочекиване промене темпа и нотног кључа које се поклапају са неуједначеним срчаним откуцајима, а резултате су изнели у часопису Perspectives in Biology and Medicine. У последњем, емоцијама набијеном делу „Квартета за гудаче у б-дуру, опус 130”, за које је сам композитор рекао да га може натерати у плач, тонски центри се нагло мењају.
Међу музичким назнакама у Бетовеновим делима може се пронаћи и реч „беклемт” (пригушено), која се у овом случају може протумачити као осећај притиска и пробадања у пределу грудног коша, што је повезано са срчаним обољењима. Научници као други пример наводе неуједначен ритмични образац на почетку „Клавирске сонате бр. 26 у ес-дуру, опус 81 а”.
„Ова соната је настала у време када је Бетовен био под великим емоционалним стресом, а свима нам је познато да је такво стање окидач за аритмије. Један од разлога за стрес могла је бити аустријска објава рата Наполеоновој Француској”, објашњава Голдбергер и додаје да су музичка дела Лудвига ван Бетовена за њега попут „својеврсниог музичког електрокардиограма”.
(Извор РТС)
