„Galaksija” je, bez imalo sumnje, jedini naučni magazin u svetu koji uređuju pisci-autori. A glavni urednik? Pomenućemo ga kad nešto napiše. I da je naručio, ne bi mu stiglo nekoliko izvrsnih eseja u vezi sa atomskom bombom. Saznaćete mnogo toga što, verovatno, niste nigde pročitali. Uostalom, uverite se sami listajući decembarski broj. A tek ostali članci, ej!
Darvinova nitEKSKLUZIVNO
ZAPISANO U GENIMA
Nepodnošljiva lakoća življenja: Kada očitamo svoj genom videćemo koje faktore rizika nosimo za nastanak potencijalnih bolesti i kako možemo da ih umanjimo, odgodimo ili eliminišemo. Možemo, takođe, da vidimo kolika nam doza leka prema ličnoj genetskoj sekvenci odgovara, koji medikamenti mogu da ne funkcionišu i kako da prilagodimo svoj način života takvoj genetici. Kako razlike u genomu utiču na našu otpornost na bolesti videli smo na primeru još tinjajuće pandemije Covid19 uzrokovanog virusom Sars-Cov-2.
Miodrag Grbić
Kvantni prepletaji EKSKLUZIVNO
STVARNO, A NEISTINITO
Sve se ovo sada menja i moje predviđanje je da će Darvinov (Čarls) pogled jednog dana, u ne tako dalekoj budućnosti, postati norma. Trebalo nam je mnogo vremena da stignemo dovde, kao rezultat raznoraznih bioloških, fizioloških i socioloških nedostataka i nezgoda, ali, s nedavnim napretkom kvantnih tehnologija, mislim da je to neizbežno.
Vlatki Vedral
Raspinjanje mudrostiEKSKLUZIVNO
GDE DUŠA ODLAZI
U romanu Božija deca (The Children of the God) američke književnice Meri Rasel nalazimo sledeći iskaz: „Ako išta može da dokaže postojanje duše … to je totalna praznina leša”. Članak se bavi pozadinom tog nejasnog iskaza – na osnovu pretpostavke da dok je u telu bila duša telo nije bilo leš. Ali gde je duša sada? To naizgled prosto pitanje povlači druga pitanja na koja, čini se, nije lako odgovoriti. Da li duša posle smrti može da se locira? A pre smrti?
Jovan Babić
Kvantna medicina EKSKLUZIVNO
OPORAVAK PRVOROTKI
Terapija polarizovanom svetlošću (aparat bioptron pro 1 klase II ) u pet uzastopnih dana nakon porođaja carskim rezom značajno je umanjila bol porodilja. Osim toga, isključila je potrebu za uzimanjem analgetika, koji mogu imati neželjena dejstva i za majku i za novorođenče pri dojenju (ne dolazi do izlučivanja lekova u majčino mleko).
Bart de Vever
Sklapanje pamćenja EKSKLUZIVNO
METAFIZIKA ATOMA
Majkl Palmer, vanredni profesor biohemije na Univerzitetu Voterlo u Ontariju (Kanada), objavio je 2020. knjigu „Ponovo o Hirošimi: dokaz da se pomoću napalm i senf gasa stvorila lažna predstava o atomskom bombardovanju”. Na 350 stranica, koristeći zvanične podatke, a i nezvanične do kojih je došao, dokazao je da se u Hirošimi i Nagasakiju avgusta 1945. nisu desile nikakve atomske eksplozije, već da su ta dva grada sravnjena sa zemljom klasičnim bombama, uglavnom zapaljivim (napalm).
Milovan Šavija
Arhimedova tačka
NEREŠIVI NIZ
Priroda ima čudesan način da nadmaši skoro svako ljudsko tehnološko čudo ikada napravljeno. Jedni se fenomeni mogu opisati koristeći naučne metode, a sa drugima ide vrlo teško ili nikako. Zbog toga naučnici iz raznih disciplina nastoje da smisle teorijske ili teorijsko-eksprimentalne metode da objasne ove pojave. Pritom matematika nesumnjivo raspolaže jednim od najmoćnijih teorijskih aparata u rešavanju složenih problema u skoro svim naučnim disciplinama; štaviše, matematički metodi i modeli direktno se koriste za objašnjenje izvesnih prirodnih fenomena. Nizovi su atraktivni: formulacije nekih problema mogu biti veoma jednostavne ali rešenja izuzetno teška; još gore, pojedini ni do danas nisu rešeni!
Miodrag Petković
Podvizanje uma
PLATON U MATEMATICI
Nobelovac Bertrand Rasel kaže: „Smatram da je matematika glavni izvor verovanja u večne i tačne istine, kao što su to i natčulni i inteligibilni svet. Naime, geometrija se bavi idealnim kružnicama, iako nijedan čulni predmet nije sasvim okrugao… To upućuje na pretpostavku da egzaktno mišljenje ima posla sa idealom, suprotstavljenim čulnim predmetima. Prirodno je onda produžiti korak dalje i ustvrditi da je mišljenje drugačije od osećanja, te da su objekti mišljenja realniji od objekata čulnog opažanja.”
Milan D. Tasić
Sricanje istorije
ČOVEK IZ ATOMSKE SENKE
Ko je bio Luis Štraus? Duboko konzervativni antikomunista, bio je skeptičan prema Robertu Openhajmeru, koji je gajio simpatije prema levičarskm idejama i bio otvoreniji za međunarodnu saradnju. Podozrenje između njih postalo je izraženije tokom rasprave o projektu stvaranja hidrogenske bombe.
Petar Nurkić
Srpski Panteon
POMRAČENJA U STIHOVIMA
Kosmička poema mogla bi se smatrati životnim delom Ruđera Boškovića, koje izlaže njegov svetonazor znatno celovitije i u izvornijem obliku nego što bi to činili prozni spisi. Ovaj uvid predstavlja iznimno bitnu stavku koja do tančina rasvetljava na šta je autor mislio tvrdeći da je astronom i pesnik. Po njegovom objavljivanju 1760. godine su savremenici odmah uvideli da „ukoliko se o ovom spevu prosuđuje s pogledom na znanja fizike i matematike koja se u njemu izlažu, to je delo savremenog pisca, ali ako se prosuđuje po načinu pisanja i pesništvu, izgleda kao da je pisac iz Avgustova veka”.
Miloš Milovanović
Virtuelni raj
ZAVOLEO SAM BOMBU
Doktori Openhajmer, Kjubrik i Linč donose supu bolesniku.
Goran Stanković
Digitalna planeta
6G
Primenom veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja (ML) korisnici dobijaju podršku da povežu fizički i digitalni svet u realnom vremenu i da preuzmu i pristupe velikoj količini informacija. Svakoj osobi u svakom trenutku na svakom mestu.
Dragorad Milovanović
Sklašanje pamćenja
HODAJUĆI NAGLAVAČKE
Beskrajno je dirljivo kako naši životi bivaju negovani delikatnim balansom kretanja nebeskih tela i realizuju se na ovom „trećem kamenu od Sunca”. Ne možemo direktno svojim čulima poimati da idući oko Zemljine kugle „visimo naglavačke”, niti njenu zakrivljenost, niti brzinu kojom se krećemo kroz kosmos živeći na njoj. Ali sa druge strane, samo malo ako se udubimo u sve ovo, osetićemo duboko koliko je veličanstven život na planeti Zemlji.
Andrej Korenić
Sinaptička veza
ILUZIJA DODIRA
Kada se vrhovima ukrštenog srednjeg prsta i kažiprsta dodiruje neka ispupčena površina obično identifikovana kao „loptica”, tada se opipani predmet opaža kao udvojen: dve loptice ili dva nosna grebena, zavisno od toga za koji predmet se opredelimo.
Raško Radović
Avanture tastature
DOMEN EST OMEN
Danas je to teško poverovati, ali postojalo je vreme pre interneta. A onda i vreme kada se internet razvijao, a mi nismo mogli da ga se dočepamo zbog sankcija i raznih drugih nevolja. Snalazili smo se komunicirajući preko BBS-ova, a kolege iz inostranstva, koje su povremeno zvale Sezam ili svraćale do Beograda, pravile zazubice su nam pričajući o velikom, grafički bogatom internetu u kome svaka firma ima svoju stranicu, recimo ibm.com, microsoft.com, playboy.com…
Dejan Ristanović
Po glavi čitaoca
ŠTO NA UMU, TO U PRIČI
„Već viđeno”, Miodraga Ivaniševića, jeste neobična, vredna i pametna knjiga. Podrazumeva se, za radoznale i vredne čitaoce, koji imaju duha. I dovoljno obrazovanja. Duh i njegovi ekvivalenti – retka duhovitost, lucidnost, moć asocijacije, umeće fine ironije itd. – to je ono što iz priče u priču raduje.
Aleksandar Đurović