Matematički model, koji koristi Poasonovu diskretnu raspodelu verovatnoće, predskazao je uoči planetarnog nadmetanja u Kataru da će „crveni đavoli” osvojiti trofej.
Računarski programi koji su koristili obilje podataka (Big Data) pogrešili su, nije pomogla ni veštačka inteligencija. Nesuđeni svetski prvak u fudbalu, nacionalni tim Belgije, napustio je prvenstvo u Kataru 2022 posle osmine finala. Šta se, u stvari, dogodilo?
Decenijama su statističari na osnovu postignutih i primljenih golova pokušavali da predvide ishode utakmica. A onda su se umešali informatičari i matematičari. Matematički model koji je smislio doktorand Metju Pen sa Univerziteta Oksford, kako navodi časopis Nature u svojem elektronskom izdanju (Science and the World Cup: how big data is transforming football), tačno je predvideo da će u finalu EURO 2020 Italija pobediti Englesku. Povrh toga nije pogrešio ni u imenima šest od osam reprezentacija koje su dospele u četvrtfinale.
Isti model, koji koristi Poasonovu diskretnu raspodelu verovatnoće (nazvan po francuskom matematičaru Simeonu Poasonu) predskazao je uoči planetarnog nadmetanja u Kataru da će Belgija biti prva. U suštini, merena je snaga odbrane i napada svake zemlje učesnice. Prema rečunarskim podacima, redosled mogućih šampiona sveta izgledao je ovako: Belgija 13,88; Brazil 13,51; Francuska 12,11; Argentina 11,52; Holandija 9,65; Nemačka 7,24; Španija 6,37; Švajcarska 5,29; Portugalija 3,78; Urugvaj 3,36; Danska 3,17; Engleska 2,56; Poljska 2,33; Hrvatska 1,46; Meksiko 0,67. Srbije nema, osim u domaćim kladionicama na veoma visokom mestu, a pre četvrtfinala kući su otputovali nogometni sastavi Belgije, Nemačke, Urugvaja, Danske i Meksika.
Rang-listi FIFA (Svetska fudbalska asocijacija) je, donekle, drugačija: Brazil, Belgija, Argentina, Francuska, Engleska, Italija, Španija, Holandija, Portugalija, Danska, Nemačka, Hrvatska, Meksiko, Urugvaj, Švajcarska.
U međuvremenu fudbaleri se suočavaju sa vrstom kontrole koja se češće povezuje sa astronautima. Prsluci i kaiševi koji sada mogu da osete kretanje, da prate položaj pomoću satelita (GPS) i da prebroje šuteve načinjene svakom nogom. Kamere iz više uglova snimaju sve, od udaraca glavom do toga koliko dugo igrači drže loptu. A da bi razumeli ove informacije, većina vodećih fudbalskih timova zapošljava matematičare, naučnike za podatke i fizičare iz vodećih kompanija i laboratorija, kao što su računarski div „Majkrosoft” i CERN, evropska laboratorija za fiziku čestica u blizini Ženeve, Švajcarska.
