Математички модел, који користи Поасонову дискретну расподелу вероватноће, предсказао је уочи планетарног надметања у Катару да ће „црвени ђаволи” освојити трофеј.
Рачунарски програми који су користили обиље података (Big Data) погрешили су, није помогла ни вештачка интелигенција. Несуђени светски првак у фудбалу, национални тим Белгије, напустио је првенство у Катару 2022 после осмине финала. Шта се, у ствари, догодило?
Деценијама су статистичари на основу постигнутих и примљених голова покушавали да предвиде исходе утакмица. А онда су се умешали информатичари и математичари. Математички модел који је смислио докторанд Метју Пен са Универзитета Оксфорд, како наводи часопис Nature у својем електронском издању (Science and the World Cup: how big data is transforming football), тачно је предвидео да ће у финалу ЕУРО 2020 Италија победити Енглеску. Поврх тога није погрешио ни у именима шест од осам репрезентација које су доспеле у четвртфинале.
Исти модел, који користи Поасонову дискретну расподелу вероватноће (назван по француском математичару Симеону Поасону) предсказао је уочи планетарног надметања у Катару да ће Белгија бити прва. У суштини, мерена је снага одбране и напада сваке земље учеснице. Према речунарским подацима, редослед могућих шампиона света изгледао је овако: Белгија 13,88; Бразил 13,51; Француска 12,11; Аргентина 11,52; Холандија 9,65; Немачка 7,24; Шпанија 6,37; Швајцарска 5,29; Португалија 3,78; Уругвај 3,36; Данска 3,17; Енглеска 2,56; Пољска 2,33; Хрватска 1,46; Мексико 0,67. Србије нема, осим у домаћим кладионицама на веома високом месту, а пре четвртфинала кући су отпутовали ногометни састави Белгије, Немачке, Уругваја, Данске и Мексика.
Ранг-листи ФИФА (Светска фудбалска асоцијација) је, донекле, другачија: Бразил, Белгија, Аргентина, Француска, Енглеска, Италија, Шпанија, Холандија, Португалија, Данска, Немачка, Хрватска, Мексико, Уругвај, Швајцарска.
У међувремену фудбалери се суочавају са врстом контроле која се чешће повезује са астронаутима. Прслуци и каишеви који сада могу да осете кретање, да прате положај помоћу сателита (GPS) и да преброје шутеве начињене сваком ногом. Камере из више углова снимају све, од удараца главом до тога колико дуго играчи држе лопту. А да би разумели ове информације, већина водећих фудбалских тимова запошљава математичаре, научнике за податке и физичаре из водећих компанија и лабораторија, као што су рачунарски див „Мајкрософт” и ЦЕРН, европска лабораторија за физику честица у близини Женеве, Швајцарска.
