Ремек-дело римске глиптике из Кусатка код Младеновца.
Глиптика, уметност резања гема и камеја у полудрагом камену, ониксу и сардониксу, била је развијена у хеленистичко и римско доба. Било да су урезане као код гема, или да су испупчене као код камеја, представе у камену се одликују прецизношћу израде и полихромним ефектима.
Београдска камеја – камеја императора победника – сачувана је као мањи, троугаони део од вишебојног сардоникса. На њој је приказана сцена битке у којој доминира, величином и моћи, предства императора.
Цар је приказан на коњу, са копљем у уздигнутој десници којом циља на непријатеља, без штита, чиме се истиче његова храброст. Непријатељ лежи на земљи, поражен.
Император победник вероватно је Константин Велики представљен у тријумфу, како покорава непријатеље Царства. На Београдској камеји уметник је метафорично желео да искаже два непријатеља Константина и Рима – Готе и Сармате.
Београдска камеја се у Народном музеју налази од 1898. године.
(Владана Рашић-Драгојевић)
