Научници на Универзитету Карнеги Мелоун (САД) на корак су ближе да постану „читачи мисли”, после открића појединих сложених можданих образаца који настају у току стварања реченица. Поступак је већ достигао 87 одсто тачности на темељу својеврсне абецеде од 42 појма који су покривали величину, локацију, боје, деловања и друге чиниоце сложене мисли, наводи магази „Сајенс алерт”.
Сложеније мисли препознају се помоћу
сигнала насталог снимањем функционалном
магнетном резонанцом (fMRI).
Наравно, и даље не могу тачно да кажу шта неко доиста мисли, али су у стању да одгонетну врсту мисли на основу скенирања мозга. Разлог је једноставан: различити делови мозга покривају различите врсте мисли, па се једни нерви укључе када помислите на сијалицу, а други када се запитате које је она боје.
Сложеније мисли се препознају помоћу сигнала насталог снимањем функционалном магнетном резонанцом (fMRI). У том послу су користили посебно прилагођене алгоритме да анализирају снимке и одреде које врсте мисли покрећу одређене мождане обрасце. Затим су од алгоритма тражили да предвиди мисли за нови образац, што у многоме подсећа на то када се вештачкој интелигенцији покаже стотину слика пса да их упамти, а потом се пита да ли нова исто приказује.
У овом случају алгоритам је најпре добио 239 реченица и седморо добровољаца, након чега је требало да декодира 204 мисли с различитим верзијама програма које су сваки пут изостављале другу реченицу. Једна од реченица била је „Сведок је викнуо за време суђења”, у којој се налазе и субјект мисли, и окружење, и нешто што је он урадио.
Управо овај приступ омогућио је да се први пут разумеју мисли које садрже неколико појмова, а таква је већина људских. Следећи корак је, по свему судећи, декодирање теме о којој се размишља, попут геологије или фудбала.