Једноставна декоративност у исто време је и језик симбола мајстора, који упућује на одређену намену посуде.
Римско војно утврђење Понтес, где је бокал пронађен, заједно са кастелом Дробета, на супротној обали Дунава, чинили су јединствен систем заштите Трајановом мосту. Бурна дешавања и бројни ратови, допринели су да га Римљани сруше, због продора Варвара.
Од тада постепено замиру и римска цивилна и војна утврђења, која ће у новом таласу продора народа са североистока бити коришћена као места за подизање домова новопридошлих становника.
Једноставна декоративност бокала у исто време је и језик симбола мајстора, који упућује на одређену намену посуде. Компоновањем фигура птице – симбола душе, пантера – снаге и овна – жртве, са мотивима – винове лозе и гроздовима, који означавају однос Бога и народа и низом стилизованог бршљановог лишћа, симболом бесмртности и вечне љубави, упућује на намену у хришћанском обреду.
Урезани натпис трећег стиха, 29. Давидовог псалма, који се користи на дан Водоосвећења, тј. Богојављења, прецизније је дефинише као посуду за свету воду.
Ови декоративни елементи и стил натписа упућују на византијску провенијенцију бокала с краја 6. и почетка VII века. Такође, отвара могућност да је изливен у неком центру тореутике на Црном мору или у неком занатском центру у Константинопољу, што не искључује мишљења појединих аутора да је можда и производ неког балканског центра, који је радио под утицајем Византије.
(Владана Рашић-Драгојевић, РТС)
