Научници пронашли честице опасне за развој и живот будућег детета.
Познато је да је загађени ваздух највећи чинилац ризика у животној средини за превремену смрт. Процењује се да у свету годишње узрокује око седам милиона смртних случајева, од чега у Европи око 500.000. Познато је, такође, да онечишћења, попут пасивног пушења, олова у води и храни и пестицида, могу утицати на здравље нерођене деце. На пример, научници повезују излагање пасивном пушењу током трудноће с 13% повећаним ризиком од урођених мана и 23% повећаним ризиком од смрти плода.
Истраживачи се годинама питају може ли загађење кроз плаценту мајке ући у организам фетуса. У новом истраживању, објављеном у угледном часопису Planetary Health, међународни тим научника са Универзитета Абердин у Шкотској и Универзитета Хаселт у Белгији пронашао је доказе за постојање токсичних честица из ваздуха у плућима, јетри и мозгу нерођених беба.
Домаћинства стварају нешто више од половине укупне чађи, потом следи превоз, од којег долази око 26% емисија. Ранија истраживања показала су да чађ има негативан утицај на здравље људи јер узрокује кардиоваскуларне болести, астму и превремену смрт.
Аутори у студији пишу да су пронашли доказе за постојање честица чађи у крви из пупчане врпце већ у првом тромесечју развоја фетуса, што потврђује да оне могу проћи кроз мајчину постељицу и ући у крвоток фетуса. „Открили смо да честице ваздуха загађеног угљеником, које мајка удахне, могу прећи у плаценту и затим се пренети у органе људског фетуса у току трудноће. Ово открићо је посебно забрињавајућр јер је поменузти временски прозор изложености кључан за развој органа”, истичу аутори.
За потребе новог проучавања истраживачи су се усредсредили на наночестице чађи, које су резултат изгарања угља, дизела и других горива из биомасе. Домаћинства стварају нешто више од половине укупне чађи, потом следи превоз, од којег долази око 26% емисија. Ранија истраживања показала су да чађ има негативан утицај на здравље људи јер узрокује кардиоваскуларне болести, астму и превремену смрт.
Епидемиолошке студије показале су, пак, да честице чађи представљају већи здравствени ризик од осталих састојака загађеног ваздуха, укључујући фине честице пречника мањег од 2.5 микромилиметара (PM2,5). Једно раније проучавање, објављено у часопису Nature Communications, утврдило је да честице чађи из плућа мајке могу доспети до плаценте. Но пре најновије студије нико није са сигурношћу могао рећи стижу ли и до фетуса.
Будући да су наночестице чађи такође, обложене металима и органским молекулима, као што су други продукти изгарања, оне су ,тројански коњиʼ за пренос тих отровних једињења у органе фетуса.
За потребе истраживања, научници су испитали перинаталне и феталне узорке из Белгије и Велике Британије. „Установили смо да не само да су наночестице црног угља ушле у плаценту у првом и другом тромесечју људског фетуса већ и да су доспеле у поједине органе, посебно у јетру, плућа и мозак”, рекао је за Medicine News Today један од аутора студије Пол Фолер, професор на Универзитету Абердин. Додао је да је тим био изненађен колико су износи наночестица чађи у људском фетусу били сличне онима у плаценти.
„Надали смо се да ће фетус бити заштићен, барем на неком видљивом нивоу. Јасно је да није и то је врло забрињавајуће јер се вероватно односи на многе друге врсте микро и наночестица. Будући да су наночестице чађи такође, обложене металима и органским молекулима, као што су други продукти изгарања, оне су ,тројански коњиʼ за пренос тих отровних једињења у органе фетуса”, закључио је Пол Фолер.
Тим Наврот, професор епидемиологије животне средине на Универзитету Хаселт, каже да њихова открића показују потребу за ригорознијим стандардима у ограничавању допуштених количина загађења у ваздуху. „Наша студија спроведена је у подручју с релативно ниском изложеношћу”, објаснио је он. „Но и у тако ниским концентрацијама у околини већ видимо велики број честица – примерице, приближно 6.000 честица чађу у кубном милиметру ткива плућа и мозга фетуса. У подручјима с високом изложеношћу ће их бити знатно више. Здрав ваздух требало би да буде основно људско право. Морамо озбиљно схватити загађење.”
Стога истраживачи трудницама предлажу да на местима с високим концентрацијама онечишћења, када излазе на улицу, носе маске и да у становима имају пречишћиваче ваздуха.
(Индекс)
