Истраживачи из Медицинског центра Векснер Универзитета у Охају тестирали су паметне чарапе PUP (Patient is Up), које је осмислила медицинска техничка компанија „Паларум”. Чарапе садрже сензоре притиска који упозоравају неговатеље када пацијент покушава да устане. Ово може укључивати ситуације као што је пацијент који устаје из кревета да би отишао у тоалет. Чарапе могу бежично да комуницирају са системом, који затим упозорава неговатеље најближе пацијенту да стигну и пруже помоћ што је пре могуће.
Недавна студија је показала да је систем значајно смањио стопе пада код пацијената са високим ризиком од таквих инцидената. Пад може изазвати озбиљне последице за слабе и рањиве пацијенте и често може бити почетак силазне здравствене спирале. Обично није могуће пратити пацијенте с високим ризиком сваког минута у дану, али бежичне технологије су погодне да испуне помоћну улогу у овом контексту. „Због брзог старења становништва, очекује се да ће се број пацијената са вец́им ризиком од пада у болницама значајно повећати”, рекла је Тина Бодине, истраживачица укључена у студију. „Сматра се да се око 30% падова у болници може спречити, тако да је неопходно утврдити боље начине да заштитимо наше пацијенте од пада док су у болници”.
Падови се често дешавају када високоризични пацијент покуша да устане из кревета да би користио тоалет, а ово је време када присуство неговатеља може драматично смањити ризик од таквих инцидената. Тренутни приступи понекад укључују сензоре притиска у креветима или седиштима, али они често дају лажне аларме, што доводи до замора аларма и смањене ефикасности таквих система. Овај нови систем је присутан на пацијентима и самом особљу, у облику бежичних паметних чарапа које садрже сензоре притиска и значке упозорења које особље носи. Чарапе упозоравају три најближа неговатеља када пацијент покуша да устане из кревета, а затим следец́а три најближа ако један од првих три није присутан у просторији у првих 60 секунди, а систем прелази на позив за све особље у року од 90 секунди.
„Пацијенти могу пасти док су хоспитализовани, а то понекад може довести до повреда или смрти. Знамо да постојец́е мере превенције пада не функционишу доследно”, изјавила је Тами Мур, још једна истраживачица укључена у студију. „Главни проблем са сензорима притиска у кревету и столици је тај што велики број лажних аларма може изазвати ,замор од аларма’ који доприноси одложеном одговору”, додала је Бодине. „Са овим системом нису откривени падови, а само 0,2% аларма су били лажни аларми. Такође смо анализирали времена одговора медицинске сестре која су се кретала од 1 секунде до скоро 10 минута и открили да је средње време одговора медицинске сестре 24 секунде.
(PC press)
