Просечно људско биће (70 килограма, 20-30 година и 170 сантиметара) има 39 трилиона микроорганизама и око 30 трилиона људских ћелија. Дакле, није десет на један, као што се дуго претпостављало.
Често се каже да су бактерије (и други микроорганизми) у човековом телу десетоструко бројнији од људских ћелија. То је мит који треба заборавити, упозорили су недавно научници из Израела и Канаде, који су израчунали да је тај однос, отприлике, један на један. Али су, у сваком случају, у већини.
Просечан човек (70 килограма, 20-30 година и 170 сантиметара) има око 30 трилиона људских ћелија и 39 трилиона бактерија, саопштили су Рон Мила и Рон Сендер из Вајцмановог института за науку у Реховоту, и Шај Фукс из Болници за болесну децу у Торонту. Ови бројеви су приближни – друга особа, можда, има упола толико или двоструко више бактерија – али је далеко од 10: 1 како се обично замишљало.
Огромна већина људских
ћелија су црвена крвна зрнца.
Предрасуда потиче из 1972. године на темељу процене микробиолоа Томаса Лакија. Године 2014. молекуларни биолог Џуда Роснер из Националног института за здравље у Бетесди изразио је сумњу, наводећи да је било веома мало ваљаних процене за број људских и микробиолошких ћелија у телу.
Рон Мило, Рон Сендер и Шај Фукс одлучили да то изнова оцене увидом у широку лепезу скорашњих експерименталних података у литератури, укључујући ДНК анализе за израчунавање збира ћелија и магнетну резонанцу да измере запремину органа. Огромна већина људских ћелија су црвена крвна зрнца.
Прецењено у цревима
У раду Томаса Лакија посебно је прецењен, према мишљењу поменуте тројице истраживача, износ у нашим цревима. Ново пребројавање, засновано на податку да грам измета садржи 1011 бактерија (сто милијарди), показује да у цревима достижу око 1014 (сто хиљада милијарди) бактерија. Али већина се налази у дебелом цреву (0,4 литра запремине).
С генетске тачке гледишта,
човек није сасвим човек!
Када су све податке обједили и претресли, испоставља се да је сразмера ћелија микроорганизама и људских ћелија у телу просечног човека 1,3: 1, уз приличну неизвесност.
Може ли рећи да је човек само човек?
У часопису „Сајенс” је пре једне девеније обелодањено да је он својеврсни биолошки киборг или мешанац, чудесан спој људских и бактеријских гена. С генетске тачке гледишта, није сасвим човек!
Истраживачи из Института за геномска истраживања (САД) у стомаку најумнијег двоношца пронашли су стотине разноврсних микроорганизама који имају кључну улогу у варењу и имуној одбрани од уљеза. И на основу тога су закључили да је то, заиста, заједница (симбиоза) најпростијег и најсложенијег организма на Земљи, у којој се увелико један на други ослања.
Није само човек (NHGRI)
Налази указују, другим речима, да проучавање урођених бактерија може да олакша одгонетање обољења, исхране, гојазности и деловања лекова код људи. Испада да су необична мешавина људских и бактеријских ћелија. Важније од тога јесте
човеков живот зависи од ових најсићушнијих створења: свака промена у броју – мањак или вишак – корисних микроба изазива тегобе у метаболизму и настанак болести, као што је упала црева.
Прастари микроорганизми
Научници одавно знају да је, најмање, половина људског измета, често и више, састављена од стомачних бактерија. Дотични микроорганизми почну да запоседају црева и дебело црево убрзо после рођења, а код одраслих необичан товар премашује сто хиљада милијарди микроба, представника више од хиљаду различитих врста!
Човек се милионима година
мења и усавршава, с бактеријама
као вечитим пратиоцима.
Ваља имати на уму да међу овим невидљивим насељеницима нису сви паразити, многи нам помажу у растварању поједеног, укључујући витамине, влакна и шећер. Чак учествују у стварању (синтеза) витамина за које људи нису оспособљени.
Човек се милионима година мења и усавршава, с бактеријама као вечитим пратиоцима, које често преузимају улоге битне за његов опстанак. Једна од најважнијих испомоћи огледа се у разлагању лекова, што би могло, како се очекује, да утре пут бољем лечењу свакога понаособ.
Пре десет година у људском измету су нашли зачуђујуће велики број прастарих (најстаријих) бактерија (Archaebacteria или Аrchaea), које се у наследном саставу разликују од осталих, иако су једноћелијски организми – настањени, углавном, у најсуровијим условима (на пример, извори вреле воде на океанском дну).
И надимање и мршављење
Дебело црево човека је готово метар и по дугачко; мрачан, влажан и увијен ходник који понављајућим скупљањем цеди последње капи воде и остатке хране из измета пре избацивања из тела. У том заморном послу помаже му око сто хиљада милијарди микроба настањених у стомаку.
Један од оних чији су гени изучени, Methanobrevibacter smithi, одређује колико калорија узимамо из хране. Наиме, разграђује остатке водоника које су избацили други микроорганизми и претвара их у гас метан, који понеки тихо или бучно испуштају.
Odlično mnogo pomaze