МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ЧОВЕКОВ МОЗАК МЛАЂИ

EPA

Мoзак модерног човека млађи је него што се досад претпостављало и развио се вероватно пре милион и по година, након што су се људи усправили на две ноге, тврде научници.

Наши најстарији преци из рода Хомо, групе којој припадају и модерни људи, појавили су се на копну пре 2,5 милиона година с примитивним мајмуноликим мозговима отприлике упола мањим него што су данашњи људски. Kада се тачно и где мозак развио у нешто што нас чини људима? На то питање научници покушавају наћи одговор откако постоји прича о пореклу човека.

„Претпостављало се да се модерни мозак развио на самом почетку постојања рода Хомо, дакле пре отприлике 2,5 милиона година”, рекао је палеоантрополог са Циришког универзитета Кристоф Золикофер, један од аутора студије објављене у часопису Science. Золикофер и његова колегица Марсја Понсе де Леон проучавали су фосилизоване лобање из Африке, Грузије и са Јаве и открили да се еволуција мозга збила много касније, између 1,7 и 1,5 милиона година.

Пошто се мозгови не могу да се фосилузују, једини начин да се установи њихов развој јесте проучавање трагова који су остали у лобањи. Научници су зато направили виртуелни ендокаст, одливак мозга, попуњен оним што је у давно било у лобањама. Код људи је Брокино подручје, фронтални део мозга који управља говором, знатно веће него одговарајући део мозга великих човеколиких мајмуна, нагласио је Золикофер. Проширење тог подручја резултира помицањем свега што се налази иза.

Проучавајући лобање из Африке научници су утврдили да су узорци стари око 1,7 милиона година још имали чеони режањ карактеристичан за човеколике мајмуне. То је било велико изненађење”, казао је Золикофер и значило је да је Хомо почео ходати пре него што му је еволуирао мозак. Сад знамо да су у дугој еволуционој повести наши први представници били копнени двоношци мајмуноликог мозга. Но млађи афрички фосили, стари отприлике 1,5 милиона година, имали су одлике модерног људског мозга. То значи да се еволуција мозга збила између та два датума у Африци, наводи се у студији. Закључак потврђује и чињеница да су пронађена сложенија оруђа из тог раздобља. То није случајно. Делови мозга који су доживели експанзију користе се за сложеније задатке попут израде оруђа.

Друго изненађење стигло је након проучавања пет фосилизованих лобања из данашње Грузије, старих између 1,8 и 1,7 милиона година. Ти добро очувани узорци, показало се, садржали су примитиван мозак. Раније смо мислили да је потребан велик и модеран мозак за миграције из Африке”, рекао је Золикофер. Показало се да ови мозгови нису ни велики. ни модерни, а људи су ипак успели напустити Африку. У међувремену фосили са Јаве, најмлађи у овом истраживању, показали су карактеристике модерног мозга. Научници стога верују да се догодило и друго исељавање из Африке. Дакле, имате прву миграцију из Африке, а онда мозгови у међувремену еволуирају и људи се распрше поново”, објаснио је Золикофер. То није нова хипотеза, али досад нисмо имали доказе. Сад их имамо.

(Извор Ин декс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар