Што ако се на рубу Сунчевог система не скрива тајанствена девета планета, већ нешто још чудније?
Многи научници због снажног извора гравитације који се налази на рубу нашег Сунчевог система претпостављају да се тамо скрива масивна планета, која је добила популарни назив Планета 9. Но, неки астрономи сматрају да би узрок поменутим гравитацијским поремећајима могао бити нешто још егзотичније.
С обзиром на то да након потраге која траје већ годинама још иза орбите Нептуна није пронађена додатна планета који кружи око Сунца, стручњаци су били приморани размотрити једну радикалну хипотезу – можда Планета 9 није планета, већ мала црна рупа коју бисмо могли детектовати помоћу теоретског зрачења које се емитује с њеног руба, односно такозваног Хокинговог зрачења. Хокингово зрачење је облик зрачења које хипотетски испуштају црне рупе због квантномеханичких феномена у близини хоризонта догађаја. Добило је име према британском физичару Стивену Хокингу, који је још 1974. године теоретски претпоставио постојање такве врсте зрачења.
Тајанствена Планета 9?
Астрономи већ столећима помоћу варијација у орбити планета предвиђају постојања нових небеских тела. Наиме, када се орбита планете не подудара с досадашњим предвиђањима, треба ажурирати нашу физику или претпоставити додатну планету, објашњава астрофизичар Пол М. Сатер са Универзитета Стони Брук и Института Флатирон. Примерице, када научницу нису могли прецизно објаснити Меркурову орбиту, на крају је дошло до Ајнштајнове теорије релативности. С друге стране, чудна орбита Урана довела је до открића Нептуна.
Но, пет година потраге за том мистичном планетом није уродило плодом. Ако Планета 9 доиста постоји, то значи да јој је орбита толико удаљена од Сунца да је не можемо уочити тренутном технологијом.
Астрономи су 2016. проучавали низ јако удаљених тела у Сунчевом систему која се називају транснептунски објекти (транснептунско тело, TNO). Ради се о небеским телима у Сунчевом систему, која се налазе даље од Нептуна, у Kајперовом појасу, а остаци су формирања Сунчевог система. Приметили су да неколико TNO-а има необично блиске орбите које се међусобно поравнавају. Вероватноћа случајног настанка такве конструкције орбита је мања од 1%, због чега су астрономи посумњали да се тамо крије масивна планета, већа од Нептуна. Назвали су је Планета 9 или Планета икс (X), а сматрају да би њена гравитација могла узроковати збијене орбите TNO-а.
Но, пет година потраге за том мистичном планетом није уродило плодом. Ако Планета 9 доиста постоји, то значи да јој је орбита толико удаљена од Сунца да је не можемо уочити тренутном технологијом.
Астрономи су након неуспешног трагања за Планетом икс предложили алтернативну хипотезу. Можда се уопште не ради о планети, већ о малој црној рупи. Мале црне рупе (мале овде значи масе планете) јесу објекти који су врло занимљиви астрономима. Све црне рупе за које знамо у свемиру потичу из смрти масивних звезда. А будући да су само најмасивније звезде довољно велике да на крају свог живота створе црну рупу, оне могу иза себе оставити само оне црне рупе с масом која је најмање 5 пута већа од Сунчеве.
Но постоји могућност да око нас постоје мање црне рупе, које су настале у екстремним условима раног свемира. Kосмолошка посматрања искључила су већину модела исконског стварања црне рупе, уз неколико изузетака – попут црних рупа величине планете. Дакле, ако научници могу потврдити да мала црна рупа кружи око Сунца, то би могло пружити интригантан поглед на једну од највећих мистерија модерне космологије.
Рупа величине грејпа
И да се таквих црних рупа не би требало превише да плашимо. Примордијалне црне рупе имају много мању масу од оних које су настале урушавањем великих звезда, пише Live Science. „Црна рупа те масе не би била нешто посебно. Ако има масу десет пута већу од Земљине, њен хоризонт догађаја био би мален, отприлике величине грејпа. Али гравитација је гравитација. Kад би се таква црна рупа нашла у нашем Сунчевом суставу, орбитирала би око Сунца попут планета и привукла би патуљасте планете и астероиде, баш као што би то учинила хипотетска Планета 9. Наиме, није могуће разликовати учинке гравитације планета од учинка гравитације примордијалне црне рупе сличне масе”, рекао је физичар Џејмс Анвин са Универзитета Чикаго.
Иако су пређашња истраживања показала да би њено зрачење било преслабо за детектовање са Земље, ново истраживање објављено у јануару ове године установило је да би то зрачење можда могле детектовати свемирске летелице.
Седамдесетих година прошлог века познати физичар Стивен Хокинг теоретски је претпоставио да црне рупе нису баш 100% црне. Због сложене интеракције између гравитације и квантних сила на хоризонту догађаја или рубу црне рупе, оне могу емитовати слабо зрачење. Ради се стварно о слабом зрачењу. Црна рупа масе Сунца би сваке године емитовала само један фотон, што би било јако тешко детектовати. Но, ако на рубу Сунчевог система постоји омања црна рупа (попут, рецимо, Планете 9), она би могла бити приступачнија.
Иако су пређашња истраживања показала да би њено зрачење било преслабо за детектовање са Земље, ново истраживање објављено у јануару ове године установило је да би то зрачење можда могле детектовати свемирске леелице.
Проблем је што је то зрачење преслабо за детекцију, осим ако му се довољно не приближимо. Kада би научници могли с већом поузданошћу утврдити место хипотетичке Планете 9, свемирска летелица могла би прићи довољно близу хоризонта догађаја да измери Хокингово зрачење.
Астрофизичар Сатер сматра да се не ради о немогућој мисији. Истина, она би била скупа и дуготрајна, али свемирске агенције су већ извеле сличне потхвате. Дакле, у технолошком смислу смо већ сада способни дизајнирати летелицу која би могла истражити руб нашег Сунчевог система, како бисмо сазнали скрива ли се тамо примордијална црна рупа. Сатер каже да би се таква мисија исплатила. Замислите да откријемо да се на рубу нашег Сунчевог система налази такав фасцинантан објект као што је црна рупа?
(Извор Индекс)
