Планета нема атмосферу, како је то могуће?
Сонда BepiColombo, коју су свемирске агенције ESA и JAXA послале у најужареније кутке Сунчевог система, према Меркуру, открила је да се на планети најближој нашој звезди појављују необичне ауроре, упркос томе што она практично нема атмосферу. Летелица је у октобру 2021. мерила брзине електрона и јона те открила да се они убрзавају. Анализа је показала да су убрзање изазвале ауроре повезане с Меркуровим магнетским пољем, што је произвело слабу емисију икс-зрака.
Аурора (поларна светлост) се на Земљи јавља када се електрично набијене честице, попут оних из Сунчева ветра, сударају с честицама ваздуха у атмосфери,преносећи на њих енергију и узрокујући њихов сјај. Земљино магнетско поље усмерава те набијене честице ка половима, стога у поларној светлости већином уживају тамошњи становници, пише Science Alert.
Мада се на Меркуру то одвија помало другачије, изгледа да поларну светлост можемо наћи на свакој планети, што указује на то да би механизам иза настанка могао бити универзалан у целом Сунчевом систему. „Имамо непосредне доказе који снажно подупиру гледиште да се енергетски електрони убрзавају у Меркуровој магнетосфери, брзо путују према секторима где је зора и затим се избацују на линије магнетског поља на ноћној страни планете”, наводе научици које предводи астрофизичарка Сае Аиваза са Универзитета у Пизи (Италија).
Обично су за настанак ауроре потребне две ствари: магнетско поље и атмосфера. Kао што смо поменули, на Земљи се набијене честице убрзавају дуж линија магнетског поља до поларног подручја, где падају у атмосферу и у интеракцији с другим атомима и молекулима ослобађају електромагнетско зрачење. Набијене честице, углавном, долазе од Сунчевог ветра, иако Јупитерове снажне ауроре претежно хране електрони с његовог вулканског месеца Јо. Сатурн такође има ауроре које узрокује соларни ветар, као и Уран. Voyager 2 је 1989. уочио нешто налик аурорама на Нептуну, али након тога није било накнадних детекција.
Научници су сматрали да на Марсу и Венери неће бити аурора јер немају глобално магнетско поље, но обе планете су сервирале изненађење. Наиме, Марс на површини има мрље магнетизма које производе локализиране ауроре, а на Венери поларну светлост узрокује магнетско поље Сунца. Меркур има глобално магнетско поље, али прилично слабо. Осим тога, стално је на удару снажних соларних ветрова и зрачења јер је близу Сунца. Стога ова планета нема праву атмосферу, већ ретку егзосферу коју подстичу соларни ветар и бомбардовање микрометеороида. Ова егзосфера је превише дифузна да би се понашала као гас. Зато су научници сматрали да, вероватно, неће пронаћи аурору, иако су приметили да му површина повремено светлуца икс-зрацима. Истраживање Direct evidence of substorm-related impulsive injections of electrons at Mercury објављено је у часопису Nature Communications
(Индекс)
