МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ДИНОСАУРУС КАО КОЛИБРИ

Илустрација (PxFuel)

Стручњаци верују да је 100 милиона година стар диносаурус, тежак тек два грама, најмањи диносаурус који је корачао Земљом.

 Малено створење које је у последњих готово 100 милиона година изузетно добро очувао ћилибар највероватније је најмањи пронађени диносаурус, кажу аутори недавно објављене студије. Истраживање под називом „Диносаурус величине колибрија из периода Креде у Мјанмару” (Hummingbird-sized dinosaur from the Cretaceous period of Myanmar) светлост дана угледало је 11. марта у часопису Nature, а истраживачи који су на њему радили тврде да је лобања диносауруса – која подсећа на лобању птице – дугачка нешто мање од два дснтиметара. То сугерише да је читаво створење било величине бумбарског колибрића или Mellisuga helenae, који је иначе најмања жива птица.

Проналазак овог диносауруса могао би да помогне научницима да схвате како су то ова створења оволико мала. „Ово нам открива потпуно нови род птица”, каже Џингмаи О’Конор, палеонтолошкиња из Института за палеонтологију и палеоантропологију кичмењака у Пекингу, који је иначе и коаутор студије. О’Конор и њен тим су овој животињи доделили род и врсту – Oculudentavis khaungraaеОни претпостављају да је диносаурус био тежак два грама и да је живео у време мезозоика.

Фосил је иначе пронађен у држави Кахин на северу Мјанмара, и сматра се да је стар 99 милиона година. Веома је добро очуван за своју величину, тврди О’Конор. У његовом малом кљуну налази се на десетине оштрих зуба, што наговештава да се у животу хранио инсектима и другим малим бескичмењацима. Очи му штрче са обе стране лобање, што значи да, за разлику од већине савремених предатора, овај диносаурус није имао бинокуларни вид.

Величина и старост створења сугеришу да се минијатуризација код птица догодила много раније него што су научници некада мислили. О’Конор тврди и да наредна истраживања овог фосила – као што је потрага за биомолекулима у очуваном меком ткиву – захтевају напредније истраживачке технике које не би оштетиле узорак. Док узорци из ћилибара научницима могу готово детаљно да прикажу прошлост, откриће овог фосила у северном Мјанмару који је разорен ратом указује на дилему са којом се суочавају многи научници који раде са овим материјалом, тврди Викторија Мекој, палеонтолошкиња са Универзитета Висконсин у америчком Милвокију. Услови у рудницима ћилибара, као и укупна политичка ситуација у тој земљи, учинили су да се неки научници запитају да ли би уопште требало да раде на овим фосилима. Мекој, пак, наставља своја истраживања.

(Извор ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар