„Магична температура” за стварање урагана и других тропских олуја је 26 степени. Што је море топлије, то више испарава и „храни” тако олују која постаје све јача.
Да ли улазимо у еру мегаолуја? Сезона је урагана – и то гадна. Мање од две недеље након што је ураган Харви опустошио Лујзијану и Тексас, ураган Ирма уништава све пред собом на Kарибима и леди крв у жилама људима на Флориди. А долазе и нове тропске олује, Хозе, Kатја…
Укратко, порастом температуре мора,
повећава се опасност од тропских олуја.
Тропске олује се према јачини категоризују на лествици од 1 до 5, при чему су они у петој категорији најјачи. И док је Харви на свом врхунцу био сврстан у четврту категорију, Ирма је била монструм у највишој категорији, са ветром који дува брзином од 285 километара на сат, један од највећих икад забележених на Атлантику. Ураган је био толико јак да су га регистровали и детектори за земљотрес. Ураган Ирма пао је данас на категорију четири, али и даље је моћна олуја која се великом брзином приближава Флориди.
Страховите последице (Википедија)
Док су протеклих година становници САД и Kариба имали среће, „ове године је сезона урагана врло активна”, каже Андреас Фридрих из Немачке метеоролошке службе у Франкфурту у разговору за „Дојче веле”: „Делом је то због последица Ел Нињове године коју смо имали прошле сезоне. Након ње се формирају јачи урагани над Атлантиком.”
Више „хране” за урагане
То је метереолошки феномен који је мање више нормалан. Али повећање темературе мора додатно погоршава ствари. „Тренутно је Kарипско море са око 30 степени топлије него иначе и то је други разлог за сезону овако јаких урагана”, објашњава метеоролог у Франкфурту. „Магична температура” за стварање урагана и других тропских олуја је 26 степени. Што је море топлије, то више испарава и „храни” тако олују која постаје све јача.
„Више енергије у атмосфери значи више потенцијала за екстремне временске прилике”, објашњава Фридрих. Укратко, порастом температуре мора, повећава се опасност од тропских олуја.
Јаче, али не нужно чешће
Иако је евидентно да тропске олује постају све јаче, научници не сматрају да су оне због глобалног загревања и чешће. „Да бисмо то могли утврдити, морали бисмо имати поуздане податке који би указивали на већу учесталост урагана у задњих 30 година, а то једноставно није случај”, упућује немачки метеоролог. Има бољих и горих година. „И у 70-их смо имали периода са чешћим и јачим ураганима.”
Уочава се одређени тренд, а то је да
су јаке тропске олује све чешће – и то
не важи само за Kарибе него иза циклоне
и тајфуне у другим крајевима света.
Са Фридрихом се слаже и Мохиб Латиф из Центра за истраживање океана Геомар у Kилу, али указује на чињеницу да то што је нешто тешко доказиво не значи и да није истина. Он као пример за то наводи напуњену коцку. „Да бисте доказали да је она напуњена, морате је пуно пута бацити”.
И он указује на то да се уочава одређени тренд, а то је да су јаке тропске олује све чешће – и то не важи само за подручје Kариба него и за циклоне и тајфуне у другим крајевима света.
Године 2008. начници са Државног универзитета Флориде дошли су до закључка да тропски циклони просечно постају све јачи, са великим убрзањем. И они су са тим у везу довели топлину мора.
Али и Латиф признаје да је тешко рећи да ли је за поједине урагане попут Ирме или Харвија криво глобално загревање. Може се, међутим, прогнозирати да ће у будућности урагани бити јачи.
„Оно што да сада доживљавамо је весник онога што нам климатске прогнозе предсказују”, закључује Фридрих. Стога је можда време да престанемо да разглабамо о прогнозама и почнемо конкретно да се припремамо за будуће мега-олује.
(Извор Б92)
