Uz šumu u Košutnjaku, najvrednije što Beograd poseduje kada je u pitanju životna sredina. Bilo bi veoma opasno ako se krene u projekat gradnje, a da se prethodno ne urade geo-hemijska i hidro-geološka istraživanja.
Profesor Hemijskog fakulteta, Branimir Jovančićević, rekao je da bi bio veliki rizik ako se smanji zaštićena zona na Makiškom vodozahvatu zbog specifične migracije vode iz reke Save u reni–bunare.Jovančićević je u intervjuu za Betu kazao da je Makiško polje, uz šumu u Košutnjaku, najvrednije što Beograd poseduje kada je u pitanju životna sredina.Komentarišući najavu gradskih vlasti da se na zaštićenoj zoni Makiškog vodozahvata podigne 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora, profesor je kazao da na tom prostoru ne bi smelo ništa da se gradi.
Kako su preneli beogradski mediji, u nacrtu Plana detaljne regulacije Makiškog polja od uže higijensko sanitarne zaštitne zone izvorišta se uzimaju 682 hektara, 425 hektara poljoprivrednog zemljišta pretvara se u građevinsko zemljište, 90 hektara šume se smanjuje na pola, a postojećih 12 stanova porašće na skoro 13.000 stanova.U planu je izgradnja i stanice za metro.
„Doći će do zagađivanja sedimentne formacije, koja sada apsorbuje i čisti vodu iz Save, a onda će taj sediment da zagađuje i samu vodu koja prolazi kroz njega”.
Profesor Jovančićević je naveo da Makiš obuhvata sistem od 30 reni-bunara s obe strane reke Save, dve fabrike pijaće vode i akumulaciono jezero za proizvodnju pijaće vode. „Reni-bunari su dubine 20-30 metara u kojima se nalaze rezervoari s vodom. Voda je u bunare domigrirala iz Save i u interakciji s neorganskom okolinom ta voda se očistila. Bilo bi pogubno ukoliko bi se ta neorganska okolina, kroz koju prolazi voda iz Save, ugrozila”, upozorio je profesor.
Na pitanje koje će biti posledice ako zaista dođe do najavljenog suženja zaštićene zone Makiškog vodozahvata, Jovančićević kaže da postoji opasnost da bi došlo do permanentnog zagađenja vode ukoliko bi se na tom prostoru izgradio bilo koji objekat, a kamoli naselje za 50.000 ljudi. „Doći će do zagađivanja sedimentne formacije, koja sada apsorbuje i čisti vodu iz Save, a onda će taj sediment da zagađuje i samu vodu koja prolazi kroz njega”, objasnio je profesor.
Branimir Jovančićević (N1)
Na pitanje da li će u tom slučaju Beograd ostati bez pijaće vode, Jovančićević ističe da u takvoj zoni bagerima nije mesto. „To su zone, mislim na Makiško polje, koje se čuvaju da bi voda ostala na visokom kvalitetu. Ako se zaprlja sirovina, onda automatski mora da se menja i način proizvodnje pijaće vode”, rekao je profesor.
Na pitanje da li su gradske vlasti uradile studiju o ekološkoj opravdanosti da se suzi zaštićena zona na Makišu, profesor je kazao da su prethodnih godina rađene neke studije, ali da ne zna da li su završene i šta su pokazale.On ističe da su za bilo kakve promene na tom prostoru neophodna velika i ozbiljna sedimentološka i eko-hemijska ispitivanja.
Jovančićević navodi da Hemijski fakultet nije konsultovan, iako je prema broju objavljenih naučno-istraživačkih radova vodeća naučna institucija u ovom delu Jugoistočne Evrope. „Osim Hemijskog fakulteta, trebalo pi pitati i Fakultet za fizičku hemiju, Fizički fakultet, Rudarsko-geološki fakultet i Institut za fiziku. To su institucije koje bi trebalo da odgovore da li sme da se gradi na Makiškom polju”, rekao je profesor.
Bilo bi veoma opasno, dodao je Jovančićević, ako se krene u projekat gradnje, a da se prethodno ne urade geo-hemijska i hidro-geološka istraživanja.Upitan da li aktuelna vlast povezuje zdravu životnu sredinu sa zdravljem ljudi, profesor je ukazao da političari u Srbiji uopšte ne vode računa o životnoj sredini.
„A znate zašto ne vode računa? Zato što je kod građana svest o značaju životne sredine na niskom nivou. Onda političari kažu: Zašto bi mi nešto radili na tom planu kada naši glasači za tu oblast nisu zainteresovani”, ocenio je Jovančićević.Vlast bi trebalo da bude korektivni faktor narodu, dodaje profesor, a u ovom slučaju ona podilazi narodu što je veoma neodgovorno.
„Neodgovorno je da vlast ne preduzima ništa u oblasti zaštite životne sredine, koja je danas, pored teritorijalnih i ekonomskih problema, najvažnija za opstanak države i naroda. Mi Srbiju moramo da očistimo jer je previše zagađena”, kazao je profesor.Prema njegovim rečima, Srbija je danas ružna zemlja, iako je u osnovi lepa.
„Srbija je, nažalost, lepa samo tamo gde nema ljudi. Gde god je ljudska ruka nešto uradila, prirodu je upropastila. To je greh koji smo prema Srbiji počinili mi, njeni stanovnici”, rekao je Jovančićević i napomenuo da pored zagađenog vazduha, vode i tla, mi danas nemamo nijednu sanitarnu deponiju.
(Izvor N1)
