Уз шуму у Kошутњаку, највредније што Београд поседује када је у питању животна средина. Било би веома опасно ако се крене у пројекат градње, а да се претходно не ураде гео-хемијска и хидро-геолошка истраживања.
Професор Хемијског факултета, Бранимир Јованчићевић, рекао је да би био велики ризик ако се смањи заштићена зона на Макишком водозахвату због специфичне миграције воде из реке Саве у рени–бунаре. Јованчићевић је у интервјуу за Бету казао да је Макишко поље, уз шуму у Kошутњаку, највредније што Београд поседује када је у питању животна средина. Kоментаришући најаву градских власти да се на заштићеној зони Макишког водозахвата подигне 4,5 милиона квадрата стамбено-пословног простора, професор је казао да на том простору не би смело ништа да се гради.
Kако су пренели београдски медији, у нацрту Плана детаљне регулације Макишког поља од уже хигијенско санитарне заштитне зоне изворишта се узимају 682 хектара, 425 хектара пољопривредног земљишта претвара се у грађевинско земљиште, 90 хектара шуме се смањује на пола, а постојећих 12 станова порашће на скоро 13.000 станова. У плану је изградња и станице за метро.
„Доћи ће до загађивања седиментне формације, која сада апсорбује и чисти воду из Саве, а онда ће тај седимент да загађује и саму воду која пролази кроз њега”.
Професор Јованчићевић је навео да Макиш обухвата систем од 30 рени-бунара с обе стране реке Саве, две фабрике пијаће воде и акумулационо језеро за производњу пијаће воде. „Рени-бунари су дубине 20-30 метара у којима се налазе резервоари с водом. Вода је у бунаре домигрирала из Саве и у интеракцији с неорганском околином та вода се очистила. Било би погубно уколико би се та неорганска околина, кроз коју пролази вода из Саве, угрозила”, упозорио је професор.
На питање које ће бити последице ако заиста дође до најављеног сужења заштићене зоне Макишког водозахвата, Јованчићевић каже да постоји опасност да би дошло до перманентног загађења воде уколико би се на том простору изградио било који објекат, а камоли насеље за 50.000 људи. „Доћи ће до загађивања седиментне формације, која сада апсорбује и чисти воду из Саве, а онда ће тај седимент да загађује и саму воду која пролази кроз њега”, објаснио је професор.
Бранимир Јованчићевић (Н1)
На питање да ли ће у том случају Београд остати без пијаће воде, Јованчићевић истиче да у таквој зони багерима није место. „То су зоне, мислим на Макишко поље, које се чувају да би вода остала на високом квалитету. Ако се запрља сировина, онда аутоматски мора да се мења и начин производње пијаће воде”, рекао је професор.
На питање да ли су градске власти урадиле студију о еколошкој оправданости да се сузи заштићена зона на Макишу, професор је казао да су претходних година рађене неке студије, али да не зна да ли су завршене и шта су показале. Он истиче да су за било какве промене на том простору неопходна велика и озбиљна седиментолошка и еко-хемијска испитивања.
Јованчићевић наводи да Хемијски факултет није консултован, иако је према броју објављених научно-истраживачких радова водећа научна институција у овом делу Југоисточне Европе. „Осим Хемијског факултета, требало пи питати и Факултет за физичку хемију, Физички факултет, Рударско-геолошки факултет и Институт за физику. То су институције које би требало да одговоре да ли сме да се гради на Макишком пољу”, рекао је професор.
Било би веома опасно, додао је Јованчићевић, ако се крене у пројекат градње, а да се претходно не ураде гео-хемијска и хидро-геолошка истраживања. Упитан да ли актуелна власт повезује здраву животну средину са здрављем људи, професор је указао да политичари у Србији уопште не воде рачуна о животној средини.
„А знате зашто не воде рачуна? Зато што је код грађана свест о значају животне средине на ниском нивоу. Онда политичари кажу: Зашто би ми нешто радили на том плану када наши гласачи за ту област нису заинтересовани”, оценио је Јованчићевић. Власт би требало да буде корективни фактор народу, додаје професор, а у овом случају она подилази народу што је веома неодговорно.
„Неодговорно је да власт не предузима ништа у области заштите животне средине, која је данас, поред територијалних и економских проблема, најважнија за опстанак државе и народа. Ми Србију морамо да очистимо јер је превише загађена”, казао је професор. Према његовим речима, Србија је данас ружна земља, иако је у основи лепа.
„Србија је, нажалост, лепа само тамо где нема људи. Где год је људска рука нешто урадила, природу је упропастила. То је грех који смо према Србији починили ми, њени становници”, рекао је Јованчићевић и напоменуо да поред загађеног ваздуха, воде и тла, ми данас немамо ниједну санитарну депонију.
(Извор Н1)
