Период хладног рата био је време убрзаног наоружавања, али и напретка науке, па чак и оних грана које нису нужно биле повезане с војном индустријом. СССР је почетком 1970. године одобрио план за бушење у дубину Земље без одређеног циља. План је био да се буши колико год је то могуће.
За локацију је одабрано полуострво Kола, а помоћу овог експеримента руски научници су желели да добију увид у услове који преовлађују у огромним дубинама, какав је хемијски састав тла, какве су његове физичке особине и каква је температура. Kако би у томе успели, Руси су измислили и конструисали бројне алате и инструменте, не само за бушење рупе, већ и за подмазивање бушилице и мерење на толиким дубинама.
Најдубља рупа коју су успели да избуше износила је 12.226 метара, а то је до 2008. године остала најдубља бушотина која се приписује човеку будући да је дубља и од Тихог океана. Руси ипак нису били задовољни. Њихов циљ је био да избуше рупу од чак 15 километара до краја 1993. године, а спречиле су их паклене температуре. На дубини од 12км научници су очекивали температуру од 100 степени Целзијусових, а она је била 80 степени виша.
На основу тих података Руси су проценили да је температура на 15 километара барем 300 степени, што би значило да њихова механизација не би радила и да би се истопила попут пластике. Осим температуре, изненадило их је откриће воде на дубинама за које се сматрало да су потпуно суве, као и откриће микроскопски сићушних фосила на чак 6,7километара.
Бушења су се у различитим облицима наставила све до 2005. године, а истраживања су престала 2008. године, када је цео комплекс напуштен. Иако се ради о фантастичном достигнућу, чињеница је да је 12км тек трећина Балтичког штита, дебелог отприлике 35 километара.
(Извор Б92)
