ЕКОСОФИЈА

ЕВРОПА СЕ ЗАЛЕДИЛА

Profimedia

Profimedia

Велика зима 1709. била је највећа у 500 година, а њен узрок је до данас мистерија.

Почетком 1709. Европа се заледила и тако залеђена остала месецима. Ова чудна зима је однела животе великог броја Европљана и пореметила два велика рата – али до данас не постоји коначно објашњење њеног узрока. Током првих неколико дана 1709. температура се нагло спустила – што иначе није необично за европску зиму. Али те 1709. то није била уобичајена зима.

Kада је 6. јануара свануло јутро, континент је био залеђен од Скандинавије до Италије и од Енглеске до Русије и није се загрејао наредна три месеца. Током најгоре зиме у 500 година владала је и несташица хране која је – поред екстремне хладноће – била узрок стотине хиљада смртних случајева само у Француској. Енглески научник Вилијам Дерам написао је: Верујем да је мраз већи од било којег који људи памте”.

Најхладније у Француској

Земља која је највише била погођена страшном хладноћом била је несумњиво Француска. Претходна година им се завршила лоше, а ни 1709. није боље почела. Француски сељаци су имали лошу жетву, били су оптерећени порезима и регрутацијом за Рат за шпанско наслеђе”. Хладни дани почели су већ 1708. године, али нису били ништа у поређењу са оним што се догодило у ноћи између 5. и 6. јануара. Kако тада није постојала временска прогноза, нико није могао да се припреми за оно што је постало познато као Le Grand Hiver. Хиљаде људи је умрло од хипотермије, а нису биле поштеђене ни животиње: велики број стоке се смрзао у шталама.

Реке, канали и луке су били залеђени, а снег је наводно блокирао путеве широм Француске. У луци Марсеј на обали Средоземног мора, и на различитим тачкама дуж река Роне и Гароне, лед је могао да издржи тежину натоварених кола, што значи да је био дебљине око 27 сантиметара. У градовима у које су због непроходности престале да стижу намирнице, очајни становници су били приморани да спале сав намештај који су имали да би се угрејали. У Париз нису стизале намирнице три месеца.

Чак и они добростојећи, који су имали залихе хране и пића, нису имали користи од тога јер су се њихове намирнице заледиле до неупотребљивости. У течном стању су остала само жестока пића попут вотке, вискија и рума. Зима је држала и богате и сиромашне у свом леденом стиску. Простране виле са великим прозорима, грађене за приказивање, нису биле практичне. У Версају, војвоткиња од Орлеана, снаја краља Луја Четрнаестог, писала је рођаку у Хановеру: Седим крај ватре која букти, имам параван пред вратима која су затворена. Седим овде с крзном око врата и ногама у џаку од медвеђе коже, а још дрхтим и једва држим оловку . Никад у животу нисам видела зиму као што је ова, која замрзава вино у флашама.”

Пешке преко Балтика

Широм остатка Европе примећени су многи до тада невиђени ефекти хладноће. Бројни сведоци су забележили како је нагли пад температуре учинио наизглед чврсте предмете крхким. Стабла би се разбијала уз запањујући звук пуцкетања, као и црквена звона. У Лондону Велики мраз” (The Great Frost), како је постао познат, заледио је Темзу. Kанали и лука у Амстердаму доживели су сличну судбину. Балтичко море је било чврсто четири месеца, а пријављено је да су га путници прелазили пешке или на коњима. Заледиле су се скоро све реке на северу и у средишњем делу Европе.

Чак су се и топли извори Ахена у данашњој Немачкој заледили. Тешко натоварени вагони вукли су се језерима у Швајцарској, а вукови су улазили у села тражећи било шта да поједу – најчешће су се задовољавали телима преминулих од зиме. У Јадрану су бродови остали заробљени у леду, а њихове посаде су страдале од хладноће и глади. У Венецији су се за кретање по граду користиле клизаљке уместо гондола. Обилним снежним падавинама потпуно су били одсечени Рим и Фиренца. У Шпанији се река Ебро заледила, а чак су и у топлој Валенсији маслине биле уништене хладноћом.

Зима је имала последице и на политику. Борбе између Француске и Британије у Рату за шпанско наслеђе” одложене су док се Европа није загрејала. А историчари сматрају победу Петра Великог над Шведском у бици код Полтаве у јуну 1709. одлучујућим тренутком трансформације Русије у регионалну силу. Петар је за своју победу делимично могао да захвали ослабљеној шведској војсци, чији су многи војници погинули због хладних зимских температура.

Стигла је и куга

Међутим, хладноћа је била само прва у низу невоља које су задесиле Европу те године. Температуре су остале ненормално ниске до средине априла, а када су се коначно отопили, снег и лед су донели поплаве. Болест је била присутна током целе године. Епидемија грипа је избила у Риму крајем 1708. године, а наступајућа хладноћа и глад само су помогли у ширењу вируса, који се претворио у пандемију која је трајала широм Европе током 1709. и 1710. Те године је стигла и куга из Османског царства преко Мађарске.

Али од свих мука које су задесиле Европу, глад је била најгора. Последице несташице хране трајале су током целе те и следеће године. Житарице, винова лоза, поврће, воћке, стада и су били уништени, а због дугог мраза није било могуће засадити ништа ново. Ситуација је изазвала пораст цена житарица чак шест пута током 1709.


Луј Четрнаести
(Wikipedia)

У Француској је краљ Луј Четрнаести организовао поделу хлеба и обавезао аристократију да учини исто. Такође је покушао да региструје све житнице да би избегао гомилање, пославши инспекторе да се увере да се правила поштују. Али против немилосрдне беде тог времена такве мере су биле безначајне. Уследило је насиље, гладан народ је организовано упадао у пекаре и правио заседе када би наилазили конвоји са житарицама. У Француској је између 1709 и 1710. било 600.000 више умрлих него у некој просечној години у то време, и 200.000 мање рођених. Уследио је дефицит становништва који је кочио ионако слабу економију.

Збуњени климатолози

Ова зима, која је проглашена најхладнијом за 500 година и данас збуњује климатологе. Изнете су различите претпоставке. У годинама које су претходиле 1709. бројни вулкани широм Европе су еруптирали, један на Kанарским острвима, један на Санторинију и Везув. Огромне количине прашине и пепела у атмосфери смањиле су количину сунчеве светлости која је стизала до Земље. Година 1709. такође спада у период познат као Маундеров минимум (1645-1715), када је емисија сунчеве енергије значајно смањена. О томе да ли је комбинација ових догађаја створили катастрофу те зиме, и даље се расправља.

(Извор Национална географија)

О аутору

Stanko

Оставите коментар