Najranija upotreba luka i strele bila je pre 54.000 godina?
Najraniji dokazi o upotrebi luka i strele u Evropi pre 54.000 godina pronađeni su u južnoj Francuskoj. Prvi anatomski moderni ljudi, mi, u Evropi lovili su lukovima i strelama znatno ranije nego što se pre mislilo. Pećina Madren u Francuskoj bogata je stotinama sićušnih kamenih vrhova strelica za koje se smatra da pripadaju Homo sapiens-u. Istraživači smatraju da veoma podsećaju na druge poznate vrhove strela – uključujući replike koje su testirali na mrtvim kozama. Veruje se da se oružje luka i strele i koplja naglo pojavilo među modernim ljudima u Evroaziji tokom perioda gornjeg paleolita pre otprilike 45.000 godina
Nalazi ukazuju da je prvi Homo sapiens koji je stigao u Evropu lovio lukovima i strelama. Ali to ujedno postavlja pitanje: Zašto neandertalci, koji su isto bili ovde, u istoj pećini i pre i posle Homo sapiens-a, nikada nisu usvojili ovo superiorno oružje? Pretpostavlja se da je takvo napredno oružje dalo savremenim ljudima prednost nad neandertalcima. Ali su njegovo poreklo i sofisticiranost ostali nejasni.
Glava streče (Ludovik Slimak)
Prošle godine istraživači koji su iskopavali Grotte Mandrin tvrdili su da se na tom mestu nalaze najraniji poznati dokazi o Homo sapiens–u u Evropi. U jednom od arheoloških slojeva, označenom kao E, istraživači su identifikovali dečiji zub i hiljade kamenih alatki. Utvrdili su da je dete bilo Homo sapiens. Među oruđem je bilo na stotine sićušnih šiljaka. Oni su bili široki i do 1 cm, a težili su samo nekoliko grama i bili su skoro identični po obliku i veličini. Najmanji vrhovi su bili slični drugim vrhovima strela koje su pravili drevni i moderni ljudi. Drugi su sadržali slične prelome i druga oštećenja na vrhovima, koja su mogla nastati udarom velike brzine. „Upotreba ovih naprednih tehnologija može biti od presudnog značaja za razumevanje izuzetne ekspanzije moderne populacije”, piše u objavljenom naučnom radu.
(Ilustracija Kamene alatke iz pećine Mandren/Science Advances)
(Sve o arheologiji)