Из перспективе класичне биологије Мона Лиза, на примјер, само je један организам. Ми смо слијепи за компоненте, хијерархије и популације које чине еколошки колектив Мона Лизиног тијела. С друге стране, Флора је аутентичнија од Мона Лизе зато што Арчимболдова контраинтуитивна визија слика цјелине као композитне и прелазне форме.
Проф. др Предраг Слијепћевић
На платнима ренесансног сликара Ђузепеа Арчимболда (1527-1593) границе између дијелова и цјелине су отворене и готово непостојеће. Арчимболдо је компоновао портрете комбинујући воћне плодове (Vertumnus)…
морске животиње (Вода)…
цвијеће (Флора)…
Упркос необичне умјетничке визије, Флора је аутентичнија од Мона Лизе. Ево објашњења.
Организам је колектив
Арчимболдова умјетничка визија је добра аналогија за разумијевање концепта организма који посљедњих деценија доживљава драматичну трансфромацију. Kао што на Арчимболдовим платнима границе између дијелова и цјелине готово не постоје, на сличан начин визија симбионтске биологије организме открива као хијерархијске колективе – биолошке системе настале удруживањем простијих компоненти у комплексније.
Апсолутни појединци не постоје.
Живот је хијерархија прелазних
форми – органска композитна
форма која се стално мијења.
Еволуција је само одраз промјена.
Kада на ове биолошке системе примијенимо принципе еволуције, процес природне селекције постаје групна селекција. Организам је симбионтски колектив, а никако независни појединац. Дарвиновска природна селекција, дакле, бира колективе.
С друге стране за класичну биологију природна селекција је искључиво селекција индивидуалних организма. За класичну биологију групна селекција је проблематични концепт, јер организме третира као неприкосновене појединце и не признаје улогу хијерархијских колектива у њиховом формирању.
Из перспективе класичне биологије Мона Лиза, на примјер, само je један организам. Ми смо слијепи за компоненте, хијерархије и популације које чине еколошки колектив Мона Лизиног тијела. С друге стране, Флора је аутентичнија од Мона Лизе зато што Арчимболдова контраинтуитивна визија слика цјелине као композитне и прелазне форме.
Симбиотска биологија
Грчка ријеч симбиоза значи живјети заједно. Симбиотска биологија је градња биолошких система кроз удруживање. Апсолутни појединци не постоје. Живот је хијерархија прелазних форми – органска композитна форма која се стално мијења. Еволуција је само одраз ове промјена.
Ешел Бен-Јакоб, физичар и
микробиолог, међу првима je
користио термин „бактеријска
лингвистика”. Данас авангардни
ботаничари говоре о биљном језику.
Живот је започео с микробима прије више од три милијарде година. Микроби су конструисали џиновски систем – живу планетарну мрежу – која регулише планетарну хемију.
Микроби нису једноћелијски организми како се обично мисли. Микроби су невидљиве вишећелијске популације. Развили су свој „језик” као претечу биолошке комуникације. Прајезик ако хоћете. Ешел Бен-Јакоб, физичар и микробиолог, међу првима je користио термин „бактеријска лингвистика”. Данас авангардни ботаничари говоре о биљном језику. Да ли постоји универзални језик на којем је могућа универзална биолошка комуникација?
Микробска планетарна мрежа је прије најмање милијарду година „родила” прве хибридне организме – еукариотске ћелије као амебе на примјер – фузијом двије врсте микроба, бактерија и археја. Амебе и њене родице и рођаци, које наука зове протистима, кроз игру са бактеријама научиле су пољопривредне и грађевинске занате и развиле властити језик.
Симбиоза између различитих врста, и још важније, удруживање протиста исте врсте, постепено су произвели вишећелијске организме као што су биљке и животиње из некада слободноживућих једноћелијских индивидуа. Микроби се одмах укључују да помогну стварање суперсимбионтских колектива које научници зову холобионтима. Холобионти формирају социјалне заједнице – друштва инсеката, биљака, људи …
Нека друштва постају суперорганизми. Биосфера је колаж разноврсних екосистема – Арчимболдов групни портрет који само можемо да наслутимо.
Симбиотски принципи
Визија симбиотске биологије је у супротности с постулатима западне филозофије и науке према којима је концепт појединца као мислеће особе независне од остатка свијета (Cogito ergo sum) неприкосновен.
Сви организми, осим микроба,
јесу својеврсне митолошке химере,
композитни еколошки системи
које на свјетло дана избацује
термодинамичка олуја живота.
У срцу симбиотске биологије јесте принцип биолошког суживота. Свиђало се то нама или не, ми смо микробски партнери. Наша тијела су џиновски еколошки системи које чине 37 трилиона људских ћелија (у себи садрже на десетине, стотине или чак хиљаде интегрисаних бактерија – митохондрија) и према процјенама између 40 и 400 трилиона микроба присутних у нашем дигестивном тракту и на кожи.
Не постоји ниједна биљка ни животиња на планети без припадајућег микробиома. Покушајте да уклоните микробе из биосфере и она ће се распасти као кула од карата. Kао што би се распала Арчимболдова визија људских ликова да уклоните дијелове који их формирају.
За симбиотску биологију природна селекција није индивидуални феномен него мора бити групни феномен. Kако амеба која је фузија два организма може настати дарвиновском појединачном селекцијом? Kако еколошки систем као што сте ви или ја могу настати појединачном селекцијом кад нас чине трилиони микроба и њихових фузија?
За симбиотску биологију живот је прелазна форма. Сви организми, осим микроба, јесу својеврсне митолошке химере, композитни еколошки системи које на свјетло дана избацује термодинамичка олуја живота. Kао што је Арчимболдо сликао људска лица спајањем наизглед неспојивих мисли које је термодинамичка олуја његовог умјетничког ума пројектовала на његовим платнима.
