Астрономи су пронашли далеку галаксију (NGC1052-DF2), око 65 милиона светслосних година удаљену од наше планете, у којој нема тамне материје, мистериозног и невидљивог „костура” универзума, за који се сматра да чини око 27 одсто свемира.
Астроном са Универзитета Јејл Питер ван
Докум открио је свелику и стару галаксију
с релативно малим бројем звезда које се
крећу без видљивог утицаја тамне материје.
Тамна материја се тако назива зато што се не може видети, а научници за њено постојање знају на основу посматрања њеног утицаја на кретање небеских трела која могу да виде, као што су звезде. Претпоставља се и требало би да тамне материје има свуда. Међутим, астроном са Универзитета Јејл Питер ван Докум и његове колеге су откриле велику и стару галаксију с релативно малим бројем звезда које се крећу без видљивог утицаја тамне материје, наводи се у студији објављеној у часопису „Нејчер”.
То откриће ипак неће потрести темеље физике, већ ће, како кажу научници, недостатак тамне материје помоћи доказивању њеног постојања. Астроном Стејси Мекго, која није била део истраживачког тима, откриће је назвала „интригантним” и додала да је реч о „уврнутој галаксији”.
Ван Докум проучава дифузне галаксије, просторно огромне, али с малим бројем звезда. Због тога су направили и свој телескоп, „Драгонфлај”. Помоћу „Драгонфлаја” су пронашли галаксију у сазвежђу Kит, велику као Млечни пут али са само један одсто његових звезда. Мерењима брзине кретања звезданих јата дошли су до закључка да је то брзина која се остварује када нема тамне материје. Такође, мерењем укупне масе галаксије закључено је да је у целини чине звезде.
Други научници, независно од става о самој тамној материји, не доводе у питање калкулације али наводе да су резултати збуњујући.
(Извор Бета)
