EKOSOFIJA

HOBOTNICA PROROČICA

417 pregleda
Shutterstock

Istraživači su otkrili jasne znakove da su se pre oko 125.000 godina neke populacije hobotnica na suprotnim stranama ledene ploče zapadnog Antarktika pomešale, a jedini verovatni put bio je morski put između južnog Vedelovog mora i Rosovog mora.

Geni posebne vrste hobotnica sadrže zapise o otapanju ranije antarktičke ledene ploče, a saznanja povećavaju strahove od toga šta bi sledeće otopljenje moglo doneti, piše britanski The Guardian.Duboko u DNK antarktičke Turquetove hobotnice naučnici su, možda, otkrili glavni trag buduće sudbine ledenog pokrivača kontinenta – što budi strahove da bi globalno zagrevanje moglo uskoro pokrenuti brzo otapanje.

Istraživači koji se bave klimom pokušavaju otkriti da li se ledena ploča potpuno urušila tokom prehodneg međuledenog razdoblja pre oko 125.000 godina, kada su globalne temperature bile slične današnjim.Ledena ploča ima dovoljno vode da podigne visinu mora za 3 do 4 metra uz strah da bi je globalno zagrevanje moglo uskoro gurnuti prema brzom otapanju, što bi zabetoniralo porasle nivoe mora stolećima.

Sali Lej, genetičarka sa Univerziteta Džejms Kuk, koja je predvodila istraživanje, dodala je da se informacije o promenama u DNK hobotnice mogu koristiti kao sat omogućujući da se tačno odredi razdoblje kada su se one u južnom Vedelovom moru i Rosovom moru mešale.

Tim od 11 naučika, uključujući biologe, genetičare, stručnjake za lednike, računarke naučnike i modelare ledenih ploča, proučavao je genetiku Turquetove hobotnice, vrste koja živi oko antarktičkog kontinenta oko 4 miliona godina.Genski uzorci uzeti su od 96 hobotnica prikupljenih u tri decenije s celog kontinenta.DNK sadrži zapise o prošlosti, uključujući kako i kada su se različite populacije kretale i mešale razmjenjujući genetski materijal. Istraživači su otkrili jasne znakove da su se pre oko 125.000 godina neke populacije hobotnica na suprotnim stranama ledene ploče zapadnog Antarktika pomešale, a jedini verovatni put bio je morski put između južnog Vedelovog mora i Rosovog mora.

„To se moglo dogoditi samo ako se ledena ploča potpuno urušila”, rekla je dr Sali Lej, genetičarka sa Univerziteta Džejms Kuk, koja je predvodila istraživanje. I dodala je da se informacije o promenama u DNK hobotnice mogu koristiti kao sat omogućujući da se tačno odredi razdoblje kada su se one u južnom Vedelovom moru i Rosovom moru mešale.

Profesor Nik Golidž, koautor istraživanja sa Univerziteta Viktorija u Velingtonu na Novom Zelandu, izjavio je da je razlog za veliku zabrinutost to što, kada ledena ploča dosegne prekretnicu, topljenje postaje samoodrživo i nastavit će se najmanje stolećima. Objasnio je da je ruta koju su hobotnice koristile otprilike 1.500 do 2.000 metara ispod vrha sadašnjeg ledenog pokrivača. Taj kanal bio bi dubok oko 1.000 metara, ali plići bliže rubu.

„To je veliki deo oceana i značajan morski put kroz koji organizmi mogu preći”, nastavio je. U proteklaa dva veka, smatra ovaj naučnik, stopa gubitka leda na zapadu Antarktika raste.Prema najnovijoj proceni UN, temperature u toku poslednjeg međuledenog razdoblja bile su od 0,5 do 1,5 Celzijusovih stepeni više od razdoblja neposredno pre industrijske revolucije. A visina mora bila je od 5 i 10 metara veća nego danas.Autori istraživanja hobotnica kažu da njihova otkrića upućuju na to da, čak, i uz globalno zagrevanje od 1,5 stepena, što je najambiciozniji cilj prema globalnom Pariskom sporazumu o klimi, ledena ploča zapadnog Antarktika može biti doživeti kolaps.

Profesor Nejtan Bindof, okeanograf i stručnjak za Antarktik na Univerzitetu Tasmanije, istakao je da uz tako veliki porast visine naučnici veruju da je topljenje ledene ploče zapadnog Antarktika moralo pridoneti porastu nivoa mora. Iako nije bio uključen u istraživanje, naglasio je da je korišćenje DNK hobotnice poslednji način na koji bih pomislio da dobijem dokaze o velikim promenama visine mora što nproizlaze iz kolapsa ledene ploče zapadnog Antarktika”.

U najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija o klimi, prema Bindofu, upravo je veza visokod nivoa mora s ledenim pokrovom zapadnog Antarktika jedno od najneizvjesnijih područja. Upozorio je da oko 670 miliona ljudi trenutno živi u nizijskim područjima širom svijeta, a još 65 miliona u malim ostrvskim državama: „Ovo istraživanje je još jedan dokaz koji smanjuje neizvesnost z vezi s tim kako se ova ledena ploča menjala u prošlosti i to je ključno za naše razmišljanje o budućnosti”.

Profesor Ričard Ali, vodeći stručnjak za ledenu ploču na Univerzitetu Pen Stejt, upozorio je da iako postoje dokazi da se ledena ploča urušila pre više milijuna godina – još nismo sigurni da li se otopila u toku poslednjeg međuledenog razdoblja”. On je opisao je proučavanje hobotnice kao zanimljivo i važno”, rekavši da je ojačalo argumente za gubitak ledenog pokrivača tokom poslednjeg međuledenog razdoblja.

(Indeks)

O autoru

administrator

Ostavite komentar