LESTVICE ŽIVOTA

„HODAJUĆA RIBA” S NAJVIŠE GENA    

7.739 pregleda
Aksolotl (Vikipedija)

Nedavno je sekvenciran najveći genom do sada i pripada jednoj od najzanimljivijih laboratorijskih životinja. U pitanju je meksičkog vodozemca poznatog pod nazivom aksolotl (Ambystoma mexicanum).

U februaru ove godine dekodiran je najveći genom do sada, koji čini 32 milijarde parova baza, što je deset puta veće od genoma čoveka. U pitanju je genom meksičkog vodozemca poznatog pod nazivom meksička hodajuća riba ili aksolotl (Ambystoma mexicanum). Rad je objavljen u časopisu Nature, a prvi autor je Sergej Novošilou iz Instituta „Maks Plank” za molekularnu ćelijsku biologiju i genetiku u Drezdenu. Istraživači su želeli, između ostalog, da identifikuju gene koji mogu biti uključeni u regenraciju, kao i gene koje imaju samo ove životinje.

Aksolotli mogu da se razmnožavaju dok su
još na stupnju larve i to u vodi, a ovakav
način života zahteva manje hrane nego
što je potrebno odrasloj jedinki na kopnu.

Aksolotl je model-organizam i posebno je zanimljiv za istraživanja zbog svoje neverovatne moći regeneracije zahvaljujući kojoj nakon povrede mogu da mu izrastu čitavi novi udovi sa sve kostima, mišićima i nervima, rep, delovi oka ili čak delovi mozga. Pretpostavlja se da je to zato što ove životinje tokom čitavog života zadržavaju neke osobine embriona, odnosno za njih je karakteristična neotonija.

Zbog velike moći regeneracije i lakog
prihvatanja transplantacije ovi neobični
vodozemci se koriste u istraživanjima
razvoja udova kod kičmenjaka, njihove rane
zarastaju bez ožiljaka, a regenerišu
se čak i unutrašnji organi.

Dakle, oni za razliku od većine vodozemaca dostižu polnu zrelost bez prolaska kroz metamorfozu, pa čak ostaju čitavog života u vodi iako imaju pluća. Aksolotli mogu da se razmnožavaju dok su još na stupnju larve i to u vodi, a ovakav način života zahteva manje hrane nego što je potrebno odrasloj jedinki na kopnu. Sa druge strane, konzumiranje joda ili njegovo ubrizgavanje može da dovede jedinku u fazu odraslog organizma.

Zbog velike moći regeneracije i lakog prihvatanja transplantacije ovi neobični vodozemci se koriste u istraživanjima razvoja udova kod kičmenjaka, njihove rane zarastaju bez ožiljaka, a regenerišu se čak i unutrašnji organi. Istraživači tragaju za promenama u RNK i proteinima koje omogućuju da se odrasla ćelija pretvori u matičnu, pa se očekuje da nova saznanja o genomu pruže neke od odgovora.

I na zadnjim nogama (Vikipedija)

U životu aksolotla postoje brojni paradoski, a jedan od njih je činjenica da je broj jedinki koje se uzgajaju u laboratorijama ili kao kućni ljubimci širom sveta izuzetno veliki, dok se u prirodi kreće oko nekoliko stotina i nalazi se na „Crvenoj listi” ugroženih vrsta. Populacija je pre svega ugrožena razvojem Meksiko Sitija, a prirodno stanište ove životinje bila su dva meksička jezera, Čalko i Sočimilko, od kojih je prvo isušeno kako bi se izbegle poplave, a aksolotlu je u prirodi preostalo još oko 170 kilometara kanala koji presecaju južni deo Meksiko Sitija.

Pretpostavlja se da svi beli predstavnici potiču
od šest odraslih jedinki koje su
1863. godine prevezene brodom iz Meksika u
Pariz otkada počinju istraživanja na njima.

Istraživači postavljaju pitanje da li će aksolotli uzgajani u veštačkim uslovima zadržati osobine po kojima su poznati, a lokalno stanovništvo ih je pre nego što su bili ugroženi koristilo u ishrani. Sa druge strane, u Japanu se još uzgajaju za potrebe pojedinih restorana, a najveća poslastica su kada se isprže u ulju.

Inače, njihov ukus porede sa ukusom jegulje. Oni koji se uzgajaju u zatočeništvu najčešće su prepoznatljive bele ili prozirno rozikaste boje, dok su u prirodi uglavnom zelenih, braon i crnih nijansi. Pretpostavlja se da svi beli predstavnici potiču od šest odraslih jedinki koje su 1863. godine prevezene brodom iz Meksika u Pariz otkada počinju istraživanja na njima.

Pored toga što su model-organizmi za izučavanje regeneracije, na aksolotlima se vrše i brojna istraživanja u kojima im se ubrizgava jod i hormoni kako bi se pratila metamorfoza, koriste se u istraživanjima srčanih bolesti zbog prisustva jednog mutiranog gena koji uzrokuje srčane probleme kod embriona, a jedna od olakšavajućih okolnosti u istraživanjima je veliki embrion kojim se lako manipuliše.

(Jovana Nikolić, CPN)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar