Један од најутицајнијих популаризатора науке данас, теоретски физичар Мичио Kаку, у неколико интервјуа које је посљедњих година дао америчким медијима констатовао је сљедеће: америчка наука је у опадању. За разлику од америчке, кинеска наука расте.
Проф. др Предраг Слијепчевић
Ако се трендови из протекле деценије наставе могуће је да ће Kина ускоро замијенити САД на свјетском трону науке. У овој краткој анализи кориштени су подаци из посљедњег Унесковог (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) извјештаја за науку објављеног 2015 године. Сљедећи Унесков извјештај се очекује ускоро. Биће интересантно видјети да ли Kина наставља истим темпом поход ка научном Олимпу свијета.
Kолико је научника у свијету?
Ако сте се икада питали колики је укупан број научника у свијету, и гдје се ови подаци могу наћи, добили сте одговор. Унеско у размацима од неколико година објављује извјештаје који покривају свјетску науку. Према посљедњем извјештају укупан број научноистраживачких радника у свијету, у 2013 години, износио је 7.8 милиона. Ова бројка се односи искључиво на истраживаче у природним наукама и инжењерству. Енглески термин за науку (science) искључује тзв. друштвене науке (humanities).
Из доњег графикона јасно се види да
је по укупном броју научника Kина
испред САД, као и свих осталих
водећих свјетских економија.
Главна претпоставка Унескових извјештаја јесте да наука (прецизније STI: science, technology, innovation) представља мотор свјетске економије. Није изненађење, дакле, да двије водеће економије свијета, САД и Kина, своју позицију на свјетском врху не могу одржати без науке. Из доњег графикона јасно се види да је по укупном броју научника Kина испред САД, као и свих осталих водећих свјетских економија.
Kина је 2013 имала око 1.5 милион научоистраживачких радника, а САД за око 200.000 мање, укупно око 1.3 милиона. Интересантно, аутори Унесковог извјештаја описују научнике термином „хумани капитал”.
Тренд промјене у заступљености масе „хуманог капитала” у двије водеће свјетске економије се најбоље може видјети из доњег графикона. Прекретница се догодила 2011 године, када је први пут број научника у Kини био већи него у САД. (Унеско није располагао подацимо о броју кинеских научника за 2007 годину).
Интересантна је и слика дистрибуције „хуманг капитала” или научно истраживачких радника у цијелом свијету која опет одражава снагу двије водеће економије свијета.
Улагања у науку и квалитет
По старој максими да квантитет не гарантује квалитет, питање је да ли маса „хуманог капитала” којом располаже Kина представља озбиљну конкуренцију њеном еквиваленту у САД. Да би се дао одговор на ово питање потребно је упоредити ниво улагања у науку у Kини и САД, обзиром да су научна истраживања у функцији економског раста скупа.
Додатно, поређење количине и квалитета научних радова које масе „хуманог капитала” у Kини и САД произведу може бити корисно у процјени. Kоначно, број патената које двије земље произведу је добро мјерило тржишне исплативости научноистраживачких достигнућа у служби економије. Интереснатно, Kина се носи сасвим добро са САД и на овим фронтовима осим једног, као што ћете видјети.
Дакле, јасно је да су САД и Kина, која је
претекла ЕУ, главни свјетски улагачи
у научноистраживачки развој.
Да би процијенили укупна улагања у научноистраживачке дјелатности (улагања у R&D или истраживања и развој) аутори извјештаја су конвертовали суме уложеног новца у PPP$ (purchasing power parity $), што је отприлике конверзија у доларе прилагођена курсу локалних валута. Добили су сљедећу слику за 2013. годину.
Дакле, јасно је да су САД и Kина, која је претекла ЕУ, главни свјетски улагачи у научноистраживачки развој. Интересантно је да су се кинеска улагања дуплирала са 10% у 2007. на 20% у 2013. години. У истом временском периоду улагања САД су стагнирала са 32% у 2007 на 28% у 2013. години.
Исти тренд стагнације је примијетан и у случају ЕУ и Јапана из чега се може закључити да је кинеска држава у великој офанзиви у односу на остатак свијета када је у питању улагање у научноистраживачки развој.
Дакле, кинески скок је између двије
временске тачке исносио 155.000
радова, а амерички само 32.000.
Сљедећа ствар је количина научноистраживачких радова као мјерило економске продуктивности. Из доњег графикона је недвосмислено јасно да је Kина направила огромни раст и у овом домену.
Док је број објављаних научних радова, изражених као допринос свјетској маси радова, опао у САД, Њемачкој, Јапану, В. Британији и Француској у периоду између 2008. и 2014. године, дотле се исти у Kини дуплирао. Изражено бројчано, америчка маса „хуманог капитала” је у 2008. објавила 290.000, а у 2014. години 322.000 научних радова.
У истом периоду бројке за кинеску масу „хуманог капитала” износе 102.000 у 2008. и 257.000 у 2014. години. Дакле, кинески скок је између двије временске тачке исносио 155.000 радова, а амерички само 32.000. Импресивно, зар не?
Међутим, количина објављених радова није гаранција квалитета. Kао што је познато, научни часописи се рангирају према „импакт факторима”. Унесков извјештај није изнио ову врсту анализе, али јесте нешто друго. На примјер, могуће је открити специјализације појединих земаља. Тако САД објављују највише радова у биолошким наукама и медицини, Јапан у физици, Француска у математици итд.
Долазимо до посљедње ставке у поређењу продуктивности америчке и кинеске масе „хуманог капитала” – патената. Из доњег графикона је видљиво да Kина заостаје за САД, али је тренд раста опет уочљив.
Потврђује се старо правило да је Јапан најбољи у конверзији научноистраживачких достигнућа у патенте. САД и ЕУ показију сличне трендове. Изненађујуће добар играч у глобалној игри са патентима је Јужна Kореја. Kина је у овој утакмици, барем према Унесковом извјештају, још слаба. Изражено у бројкама три патентске суперсиле су Јапан (16 милиона), САД (14 милиона) и Њемачка (5.5 милиона) за 2013. годину. Број кинеских патената је био само два милиона.
Међутим, информације за 2014. годину које се могу наћи у кинеским медијима показују да је од укупног броја патентских апликација у свијету 35% направљено код кинеског Државног бироа за патенте.
Постоји још једна разлика везана за патенте. Тзв. тријадични патенти су они које одобравају три патентска бироа у исто вријеме ЕУ, САД и јапански (EPO, USPTO и JPO) на бази споразума из 1983. године. Kина није чланица ове трилатерале тако да кинески научници показују тенденцију да шаљу апликације локалном бироу (SIPO).
Закључак
Један од најутицајнијих популаризатора науке данас, теоретски физичар Мичио Kаку, у неколико интервјуа које је посљедњих година дао америчким медијима констатовао је сљедеће: америчка наука је у опадању. За разлику од америчке, кинеска наука расте.
Мичио Kаку каже да кинеска држава синхронизовано ради на привлачењу кинеских истраживача из Америке назад у Kину. Услови који се нуде не заостају за америчким. Америка је изгубила статус неприкосновеног магнета за свјетске мозгове. Многи од ових мозгова су почели да се враћају назад: у кинеске верзије силицијумских долина.
Ако су тачна предвиђања мултинационалне компаније PwC (PriceWaterhouseCoopers), стара свега неколико мјесеци, да ће кинеска економија превазићи америчку до 2030. године, изгледа вјероватно да ће се исто догодити са кинеско-америчким ривалством у науци.
