ИМА ДОВОЉНО КИСЕОНИКА

На Месецу би осам милијарди људи преживело следећих 100.000 година.

У послдње време улаже се велики напор у развој нових технологија погодних за искоришћавање свемирских ресурса, поготово за вађење кисеоника; есенцијалног гаса за стварање базе на Месецу. У октобру су Аустралијска свемирска агенција и НАСА потписале уговор о слању ровера на Месец у оквиру програма Артемис, с циљем прикупљања камења из којег би се путем одређених процеса могло опскрбити кисеоником потребним за дисање.

Можда многима није познато, али на Месецу постоји атмосфера. Но она је врло ретка и састоји се углавном од водоника, неона и аргона; што није никако погодно за преживљавање сисара попут људи. Но то не значи да нема кисеоника; само се не налази у гасовитом облику. Можемо га пронаћи у реголиту – слоју стене и фине прашине који прекрива Месечеву површину. Kисеоник се може наћи у многим минералима на Земљи. И сам Месец се углавном састоји од истих стена које налазимо и на нашој планети, пише знанственик Јохн Грант са Саутерн крос универзитета за „Конверзејшн”.

Месечевим крајоликом доминирају минерали као што су силицијум-диоксид, алуминијум и гвозедени и магнезијумови оксиди. Сви ти минерали садрже кисеоник, само га ми не можемо удисати у изворном облику. Ови минерали постоје у различитим облицима; попут стена, прашине, шљунка и камења. Месечев реголит састоји се од отприлике 45 посто кисеоника, но он је чврсто везан за поменуте минерале. Да бисмо раскинули те јаке везе, морамо уложити пуно енергије и користити процес електролизе.

На Земљи се електролизом често користимо у индустрији. Примерице, у производњи алуминијума. Електрична струја се пушта кроз текући алуминијумов оксид да би се у том процесу одвојио алуминијум од кисеоника. У том случају кисеоник је нузпродукт. На Месецу би кисеоник био главни производ, а екстраховани алуминијум (или други метал) потенцијално користан нузпродукт. То је прилично једноставан процес, али постоји квака – за њега је потребно пуно уложене енергије.

За извлачење кисеоника из реголита потребна је и индустријска опрема. Технологију за то имамо на Земљи, али ће прави изазов бити пребацивање таквог постројења на Месец и стварање довољно енергије за његово покретање. У случају да на наш сателит успемо допремити потребну опрему и осигурати довољно енергије, колико бисмо пронашли кисеоника? Сваки кубни метар лунарног реголита у просеку садржи 1,4 тоне минерала, укључујући око 630 килограма кисеоника. НАСА наводи да човек дневно удише око 800 грама кисеоника. Дакле, тих 630 килограма кисика било би довољно да једна особа на Месецу преживи око две године. Ако претпоставимо да просечна дубина реголита на Месецу износи око 10 метара и да из тога можемо извући сав кисеоник, то значи да би горњих 10 метара површине могло осигурати довољно кисеоника за опстанак свих осам милијарди људи на Земљи током 100.000 година.