IMA DOVOLJNO KISEONIKA

Na Mesecu bi osam milijardi ljudi preživelo sledećih 100.000 godina.

U posldnje vreme ulaže se veliki napor u razvoj novih tehnologija pogodnih za iskorišćavanje svemirskih resursa, pogotovo za vađenje kiseonika; esencijalnog gasa za stvaranje baze na Mesecu.U oktobru su Australijska svemirska agencija i NASA potpisale ugovor o slanju rovera na Mesec u okviru programa Artemis, s ciljem prikupljanja kamenja iz kojeg bi se putem određenih procesa moglo opskrbiti kiseonikom potrebnim za disanje.

Možda mnogima nije poznato, ali na Mesecu postoji atmosfera. No ona je vrlo retka i sastoji se uglavnom od vodonika, neona i argona; što nije nikako pogodno za preživljavanje sisara poput ljudi.No to ne znači da nema kiseonika; samo se ne nalazi u gasovitom obliku. Možemo ga pronaći u regolitu – sloju stene i fine prašine koji prekriva Mesečevu površinu.Kiseonik se može naći u mnogim mineralima na Zemlji. I sam Mesec se uglavnom sastoji od istih stena koje nalazimo i na našoj planeti, piše znanstvenik John Grant sa Sautern kros univerziteta za „Konverzejšn”.

Mesečevim krajolikom dominiraju minerali kao što su silicijum-dioksid, aluminijum i gvozedeni i magnezijumovi oksidi. Svi ti minerali sadrže kiseonik, samo ga mi ne možemo udisati u izvornom obliku. Ovi minerali postoje u različitim oblicima; poput stena, prašine, šljunka i kamenja. Mesečev regolit sastoji se od otprilike 45 posto kiseonika, no on je čvrsto vezan za pomenute minerale. Da bismo raskinuli te jake veze, moramo uložiti puno energije i koristiti proces elektrolize.

Na Zemlji se elektrolizom često koristimo u industriji. Primerice, u proizvodnji aluminijuma. Električna struja se pušta kroz tekući aluminijumov oksid da bi se u tom procesu odvojio aluminijum od kiseonika. U tom slučaju kiseonik je nuzprodukt. Na Mesecu bi kiseonik bio glavni proizvod, a ekstrahovani aluminijum (ili drugi metal) potencijalno koristan nuzprodukt.To je prilično jednostavan proces, ali postoji kvaka – za njega je potrebno puno uložene energije.

Za izvlačenje kiseonika iz regolita potrebna je i industrijska oprema. Tehnologiju za to imamo na Zemlji, ali će pravi izazov biti prebacivanje takvog postrojenja na Mesec i stvaranje dovoljno energije za njegovo pokretanje.U slučaju da na naš satelit uspemo dopremiti potrebnu opremu i osigurati dovoljno energije, koliko bismo pronašli kiseonika?Svaki kubni metar lunarnog regolita u proseku sadrži 1,4 tone minerala, uključujući oko 630 kilograma kiseonika. NASA navodi da čovek dnevno udiše oko 800 grama kiseonika. Dakle, tih 630 kilograma kisika bilo bi dovoljno da jedna osoba na Mesecu preživi oko dve godine.Ako pretpostavimo da prosečna dubina regolita na Mesecu iznosi oko 10 metara i da iz toga možemo izvući sav kiseonik, to znači da bi gornjih 10 metara površine moglo osigurati dovoljno kiseonika za opstanak svih osam milijardi ljudi na Zemlji tokom 100.000 godina.

(Izvor Indeks)