Нова анализа, управо објављена у часопису Nature, открила је да су од 2000. до 2004. године ледници губили 227 милијарди тона леда годишње. Стопа се од 2015. до 2019. године повећала на 298 милијарди тона годишње, што аутори студије приписују вишим температурама и већим падавинама.
Ако никад нисте ходали преко ледника, можда не би било лоше да то учините ускоро. Светски глечери у планинама топе се брже него што су научници мислили. Од 2015. године губе готово 300 милијарди тона леда годишње. Уколико се ова стопа отапања настави, многи ледници могли би нестати до средине столећа, показује нова опсежна студија коју преноси магазин „Вајерд”.
Научници из Kанаде, Француске, Швајцарске и Норвешке 20 година су сакупљали сателитске снимке направљене посебном камером са НАСА-иног сателита „тера”. Уређај назван ASTER (Advanced Spaceborne Thermal Emission and Reflection Radiometer) или „напредни свемирски радио–метар за топлотну емисију и рефлексију”, снимио је више од 210.000 ледника широм света, фотографишуући с два одвојена сочива да би добио тродимензионални поглед на површинске одлике. Студија је искључила масивне ледене плоче на Гренланду и Антарктику, којима се баве друге истраживачке екипе.
Нова анализа, управо објављена у часопису Nature, открила је да су од 2000. до 2004. године ледници губили 227 милијарди тона леда годишње. Стопа се од 2015. до 2019. године повећала на 298 милијарди тона годишње, што аутори студије приписују вишим температурама и већим падавинама. Отопљена вода отиче рекама у океане и представља око петину уоченог пораста висине мора тиоком последњих 20 година. А проблем није само пораст мора (иако је и то важно), који прети добробити становника обалних држава попут Индонезије, Бангладеша, Панаме, Холандије и неких делова Седињених Америчких Држава. У неким копненим подручјима милиони људи зависе од топљења снега због чисте воде. У годинама кад нема много снега, ледници су резервни извор воде. То је нарочито важно у деловима Анда, Хималаја и Аљаске.
„Ледници дају обиље хладне воде за многе системе на целој планети. Једном кад нестану, више неће бити те могућности”, каже Брајан Менонас, професор науке о Земљи на Универзитету Северна Британска Колумбија и аутор нове студије. Он сматра да су претходне студије отапања ледника узимале мања мерила у простору и у времену, што је довело до нејасноћа о томе колико су се наслаге леда заправо смањивале. Kористећи детаљне сателитске снимке, добијене су прецизније процене. Да би се обрадили бројеви за свих 211.000 ледника, било је потребно да суперрачунар у дотичној високошколској установи непрекидно ради годину дана.
Нова анализа даје тмурно упозорење за будућност, каже Џонатан Бембер, професор географских наука са Универзитета Бристол, који није био укључен у студију: „Ово је најопсежнија, детаљна и темељна процена глобалног губитка масе ледниака икад урађена у 21. веку. Подробни резултати омогућују нам да први пут видимо промене на појединим ледницима широм света.” Он каже да анализа показује да ће оваквим трендом неке планинске области с нижим надморским висинама у потпуности изгубити леднике до 2050. године: „Иако су резултати и рад импресивни, главна је порука прилично тмурна. Ледници су на путу нестанка, с дубоким последицама на водене ресурсе, природне опасности, пораст мора, туризам и локално преживљавање.”
Аутори студије слажу се с том проценом, а Менонас је рекао да ће нека подручја, попут америчких националних паркова Каскедес и Глесиер, вероватно остати без леда до средине столећа. „Посетите их док још можете”, позива овај научник. Вода из ледника који се брзо отапају може изазвати еколошке катастрофе, као што је била она у фебруару, кад се отопљени глечер са Хималаја обрушио на северу Индије, изазивајући водени талас који је у уској долини усмртио 200 људи. Извештај Међународног панела за климатске промене Уједињених нцијаа за 2018. годину открио је да је све топлија клима одговорна за повећање ризика од поплава и клизишта у планинама: „Повлачење ледника и одмрзавање вечног леда смањиће стабилност падина на планинама и повећати број и површину ледњачких језера. Kлизишта и поплаве и каскадни догађаји појавиће се и тамо где их досад није било”, закључили су аутори извештаја.
Најновија студија канадских и европских научника открила је, такође, да је отапање ледника на Аљасци, у западној Kанади и САД одговорно за готово половину губитка ледничке масе на свету. На Аљасци је отапање леда довело до повећања магнитуде потреса јер се земљиште испод диже, ослобађајући притисак и утичући на силе у оближњим зонама раседа, показује студија истраживача са Универзитета Аљаска у Фербанксу, објављена у марту у часопису Journal of Geophysical Research.
Иако су вести лоше, стручњаци су импресионирани количином података прикупљених са сателитских слика кроз 20 година. „Мислим да је ово заправо фантастично. То је прави доказ вредности истраживања кроз време. Много пута ове мисије имају животни век од пет или седам година. Чињеница да још увек прикупљају фантастичне податке једноставно је феноменална. То је омогућило истраживачима да постигну нешто што никада пре није било учињено”, каже Том Нојман, шеф лабораторије за криосферне науке у НАСА-ином центру за свемирске летове Годард. Он је пројектни научник за НАСА-ину мисију ICESat2, сателит лансиран 2018. године, који шаље ласерске зраке на Земљина поларна подручја да би се тачно измерио губитак ледника и поларних ледених плоча и пратили учинци топљења на глобални пораст висине мора. „Надам се да ћемо издржати 20 година да бисмо једног дана могли написати овакав рад”, закључио је Том Нојманн за „Вајерд Wиред”.
(Извор Индекс)
