Vodice za ispiranje usta i nosa, čak dečji šamponi vrlo efikasno uništavaju koronaviruse u laboratorijskim uslovima, pokazalo je novo istraživanje.
Autori studije predstavljene u časopisu Journal of Medical Virology nadaju se da bi njihovi nalazi mogli pomoći u usporavanju širenja kovida-19, osobito u razdoblju dok se čekaju delotvorna cepiva i lekovi.
Sredstva bez recepta
U svojem istraživanju tim sa Državnog univerziteta Pensilvanija (SAD) testirao je delovanje uobičajenih sredstava za ispiranje nosa i usta koja se mogu dobiti bez recepta. Naučnici su testirali njihovu sposobnost inaktivacije visokih koncentracija HCoV na kulturama tkiva ljudske jetre s kontaktnim vremenima od 30 sekundi, minut i dva minuta.
„Rastvor dečjeg šampona za ispiranje nosa od 1% inaktivirao je HCoV više od 99,9% s vremenom kontakta od dva minuta. Nekoliko proizvoda za ispiranje usta i grgoljenje bez recepta, uključujući „listerin” i proizvode slične njemu, inaktiviralo je virus s učinkom većim od 99,9%, čak i s vremenom kontakta od samo 30 sekundi”, pišu u svojem radu autori.
Potvrditi na ljudima
No ovde je važno istaći da se ne mogu uvek sva istraživanja u laboratorijskim uslovima prevesti u zaključke koji bi vredeli za ljude. Naprotiv, to uspeva u manjini slučajeva. Da bi se rezultati potvrdili, trebalo bi ista sredstva testirati na ljudima i to u kontrolisanim, nasumičnim studijama (CRT) na velikom broju učesnika.
Treba imati na umu, takođe, da u američkoj studiji nije korišćen opasni SARS-CoVS-2 nego koronavirus prehlade HCoV. S druge strane, činjenica je da je HCoV ljudski koronavirus i da je genetski sličan virusu SARS-CoV-2.U svakom slučaju, za sada je još uvek reč samo o pretpostavkama koje se istražuju, što znači da nema smisla pohrliti u apoteke.
Na ljudima u toku
Tina Poklepović, korukovoditeljka hrvatskog ogranka nezavisne svetske medicinske organizacije Cochrane s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Splitu, kaže da u ovom trenutku još uvek ne znamo koristi i rizike korišćenja antimikropskih vodica za ispiranje usne šupljine ili sprejeva za nos u smanjenju rizika od infekcije kovidom-19. No neke studije su u toku i uskoro bi trebalo da bude dostupnih dokaza.
Tina Poklepović (Cochrane Croatia.org)
„Naime, Cochrane-ova grupa za oralno zdravlje (Cochrane Oral Health Group), zajedno s Cochrane-ovom ENT grupom(Cochrane Ear, Nose and Throat Group), sprovele su tri sitemska pregleda da bi istražile učinak antimikropskih vodica za ispiranje usne šupljine i sprejeva za nos u smanjenju transmisije, smanjenju rizika od infekcije i zaštiti zdravstvenih delatnika i poboljšanju ishoda za obolele od infekcije kovidom-19. Cilj tih radova bio je proceniti rizike korišćenje vodica i sprejeva kod bolesnika oboljelih od kovida-19, i to s posebnim naglaskom na stope mortaliteta, potrebe za lečenjem, uključujući stope hospitalizacije, potrebe za potporom disanju, dijalizom ili drugim oblicima hemofiltracije, stope nove pojave bolesti među zdravstvenim osobljem koje leči obolele, ali i važne štetne učinke, poput gubitka oseta mirisa, promene u količini virusa kod zaražene osobe i zasićenost kapljica sline virusom”, govori Tina Poklepović.
„Međutim, Cochrane-ovi pregledi nisu rezultirali zaključkom jer nije pronađena nijedna završena studija. Postoji 16 studija u izradi koje predviđaju uključivanje gotovo 1.250 pacijenata i ispituju niz vodica za ispiranje usne šupljine i sprejeva za nos. Među njima je 14 nasumičnih kontrolisanih ogleda (RCT), kliničkih studija sprovedenih u stvarnim životnim situacijama, gde su pacijenti nasumično raspodeljeni na jednu ili više različitih intervencija. Ova vrsta studija osigurava najpouzdanije dokaze o delovanju nekog postupka”, tumači naša sagovornica.
Potvrđuju ih istraživanja
Budući da za sada još uvek nemamo vakcine i da nemamo ni naročito delotvorne lekove, osim „deksametazona” koji ima umerene efekte, naučnici smatraju da bi vodice za ispiranje koje nisu skupe, a nisu ni štetne, mogle biti zanimljiva pomoć i da bi to trebalo istražiti na ljudima.U takvoj situaciji svakako je zanimljivo da nalaze tima s Pensilvanija univerziteta podupiru istraživanja objavljena u Nemačkoj u julu, koja su takođe sugerisala da bi izlaganje vodici za usta moglo znatno smanjiti virusno opterećenje koronavirusom. Važno je naglasiti da je u nemačkoj studiji u testiranjima koja su bila slična američkim korišćen SARS-CoV-2. Ipak, ni ona nije sprovedena na ljudima.
I časopis JAMA piše
U prilog ispiranju nosa i grgoljenju govori jedna pregledna studija objavljena u američkom medicinskom časopisu JAMA. U njoj autori tumače neke moguće mehanizme korisnog učinka fiziološkog rastvora.
„Sluznica nosa ima važnu ulogu u urođenom imunom sistemu, budući da pruža primarnu odbranu od udahnutih virusa, bakterija i drugih čestica.
Ova sluznica, koja se sastoji od površinskog sloja sluzi na vrhu vodene baze, zarobljava udahnute čestice koje se potom pokreću donjim cilijama u nazofarinks. Naposletku se slivaju u sistem za varenje, gde se uništavaju. Sredstva za ispiranje nosa koriste ovu sekretornu oblogu na više načina. Prvo, ispiranje nosa fizički remeti viskozni površinski sloj, uklanjajući sluz i pripadajuće čestice. Uz to, prisutnost fiziološkog rastvora u nosu pomaže u povećavanju hidratacije dubljeg vodenog sloja i istovremeno poboljšava učestalost ritma cilijarnih ćelija i smanjuje lokalne medijatore upale. To može biti posebno korisno tokom virusne respiratorne infekcije, kod koje postoji rezultirajuća mukocilijarna disfunkcija i mukostaza koja se javlja sekundarno kao upalni odgovor”, pišu autori.
„Iako su in vitro studije pokazale ove učinke, neke studije in vivo (na ljudima) pobudile su zabrinutost zbog lokalnih štetnih simptoma, uključujući nazalno peckanje, začepljenje nosa i rinoreju, što bi ograničilo upotrebu hipertoničnih slanih rastvora (s većom koncentracijom soli od fizioloških). Nedavna metaanaliza koja je procenjivala ispiranje izotoničnim fiziološkim rastvorom i HS-om za sve sinonazalne bolesti zaključila je da je HS, s koncentracijom manjom od 5% natrijum hlorida, korisniji od izotoničnog fiziološkog rastvora za lečenje sinonazalne patologije. Osim toga, nedavno nasumično kliničko ispitivanje koje je ocenjivalo korisnost HS-a za ublažavanje prehlade pokazalo je da smanjuje trajanje bolesti, upotrebu lekova bez recepta, prenos na članove porodice i ispuštanje virusa”, tumače autori.
Ima potvrda i za ljude
Efekti vodica za nos i usta, koji su glavni putevi ulaska respiratornih virusa u organizam, za sada su istraženi na ljudima uglavnom samo u manjim studijama, ponajpre u azijskim zemljama, osobito u Japanu, gde je grgoljenje sastavni deo kulture održavanja higijene. Naime, u Japanu vlasti tokom sezona gripa i prehlada, uz mere društvenog distanciranja i nošenja maski, takođe preporučuju grgoljenje. Jedno nasumično ispitivanje sprovedeno u Japanu 2005. pokazalo je da ispiranje grla vodom iz slavine tri puta dnevno smanjuje učestalost infekcije gornjih disajnih puteva za 36% .
(Youtube/Indeks)
Jedno drugo nasumično ispitivanje sprovedeno u Engleskoj 2019. pokazalo je da je ispiranje nosne šupljine i grgoljenje grla hipertoničnim rastvorom tokom 48 sati nakon pojave simptoma kod bolesnika s infekcijom gornjih disajnih puteva značajno smanjilo virusno opterećenje, trajanje bolesti za 1,9 dana, upotrebu lekova za 36% i prenos na kontakte u domaćinstvu za 35%.Nadalje, u dvema in vitro studijama o koronavirusima, koji uzrokuju SARS i MERS infekcije, pokazano je da povidon jodid aktivno deluje na oba virusa (Eggers 2018; Kariwa 2006).
Poklepović kaže da je Cochrane-ov sistematski pregled iz 2015. godine pronašao dokaze iz pet studija s preko 750 ispitanika, dece i odraslih, koji upućuju na to da bi ispiranje nosa fiziološkim rastvorom moglo biti korisno za ublažavanje simptoma akutnih infekcija gornjeg respiratornog trakta bez ozbiljnih štetnih posledica. No ističe da su rezultati temeljeni na malim studijama, što znači da moramo biti oprezni u njihov tumačenju.
Mogući mehanizam grgoljenja
Naučnici pretpostavljaju da bi grgoljenje moglo biti uspešno zato što fizičko sredstvo za pranje koje se koristi uzrokuje ispiranje virusa i zaraženih ćelijaa ili uzrokuje hemijsku inaktivaciju virusa.Pritom treba imati na umu da su koncentracije hlora u vodi iz slavine u Japanu često veće od 0,1 mg/l (miligrama na litar) i da u nekim područjima dostižu 0,5-0,8 mg/m, što je dovoljno da osigura inaktivaciju virusa. Pokazalo se da hloridni joni u hipertoničnom fiziološkom rastvoru inhibiraju replikaciju virusa i da ih ćelije koriste za proizvodnju hipohlorne kiseline za postizanje antivirusnih učinaka.
Oprez, moguće su nuspojave
Iako grgoljenje grla rastvorima hlorida i vodicama za ispiranje ima pozitivne rezultate, potrebna su dalja opsežna ispitivanja da bi se utvrdila potrebna koncentracija hlorida i učestalost grgoljenja. Osim toga treba istaći da ne postoje razvijene metode za čišćenje disajnih puteva.Takođe, treba imati na umu da pacijenti s visokim pritiskom i bolestima bubrega treba da izbegavaju prekomerno gutanje fiziološkog rastvora. Osobe s abnormalnim refleksima gutanja, isto tako, trebalo bi da izbegavaju grgoljenje da bi sprečile neočekivano gušenje i aspiracijsku upalu pluća.
Tina Poklepović kaže da je razumljivo značajno interesovanje u vezi s korišćenjem sredstava za ispiranje nosa ili usne šupljine u prevenciji infekcija gornjeg respiratornog trakta uzrokovanih virusom, ili bar za ublažavanje simptoma.
„Vodice za ispiranje i sprejevi za nos kod oboljelih od kovida-19 imaju potencijal da smanje količinu virusa u orofarinksu i nazofarinksu, što bi moglo dovesti do smanjenja težine bolesti ili, pak, bržeg oporavka. Nadalje, smanjena količina virusa mogla bi smanjiti broj čestica virusa u kapljicama sline koje šire zaraženi pojedinci, pa bi to moglo smanjiti transmisiju bolesti između zaraženih i zdravstvenog osoblja koje ih leči. Osim toga, postupci su jednostavni i jeftini”, tumači ona.
Nije zamena za druge mere
No ističe da je važno naglasiti da vodice za ispiranje, a i sprejevi za nos, pored korisnih učinaka nose neke moguće rizike, pa kao i sa svakim drugim lečenjem mogu izazvati alergijsku reakciju.
„Moguće je, takođe, da korišćenje vodice ili sprejeva dovede do neželjenih učinaka, poput iritacije sluznice, gubitka ukusa ili oseta mirisa, što je ujedno simptom kovida-19, ali i do poremećaja ravnoteže normalne mikroflore u ustima i u nosu uklanjanjem korisnih mikroorganizama koji su nam važni, jer sprečavaju kolonizaciju patogenih mikroorganizama, podržavaju imuni odgovor i imaju brojne druge povoljne funkcije. Ostali neželjeni učinci tiču se iritacije sluznice do ulcerativnih promena ili bojenja zuba, doduše reverzibilnog, kao što je to slučaj s hlorheksidinom. Važno je stoga obratiti pažnju na potencijalne štetne učinke, jer ako neke studije i pokažu povoljne učinke vodica ili sprejeva, taj učinak očekivano neće biti veliki, jer to obično tako jeste – vrlo malo zdravstvenih intervencija daje velike dramatične učinke”, govori Tina Poklepović.
„Ipak, i te male korisne učinke ćemo moći odvagnuti tek u odnosu na rizike, dakle tek ako su nam poznati svi potencijalni štetni učinci. Naime, odluka o tome treba li ili ne koristiti neki postupak mora biti potkrepljena jasnim razmerama korisnih i štetnih učinaka, isplativosti i provodivosti postupaka, a sve na temelju rezultata pouzdanih naučnih metoda. Nešto što deluje u teoriji ili u laboratoriji ne mora delovati u stvarnom životu ili, čak, može biti štetno. Prihvatljivo objašnjenje zašto nešto deluje ne daje nam dovoljno pouzdanja da će to stvarno tako delovati ili da je sigurno za korišćenje. Čak i ako postoje dokazi da nešto deluje na dobar, povoljan način, veličina tog učinka i njegova sigurnost ne mogu se pretpostaviti. Stoga nam preostaje sačekati dobre, kvalitetne RCT-ove kako bismo mogli donositi odluke za zdravlje ljudi. Sve drugo može nas odvesti na pogrešan put”, zaključuje ona.
Konačno, važno je upozoriti da grgoljenje i ispiranje nosa nikako ne bi trebalo doživeti kao zamenu za druge epidemiološke mere – održavanje distance, nošenje maske i pranje ruku.
(Izvor Indeks)
