Изнад Индијског океана откривен нов временски феномен.
Научници Универзитета Мајами на састанку Америчког геофизичког удружења (AGU), презентовали су резултате истраживања које описује њихово откриће – нову врсту олује на небу изнад Индијског океана названу „атмосферско језеро”. Такве олује у основи представљају „баре” концентрисане водене паре које се споро крећу ваздухом и могу да трају по неколико дана, а открили су их научници Брајан Мејпс и Веј-Минг Тсаи током проучавања времена изнад Индијског океана, преноси види.хр. Научници су из дана у дан истраживали узорке кише и водене паре.
Нове структуре су повезане са „атмосфераским рекама”, што је добро проучен и уобичајен феномен који укључује дуге, танке облаке концентрисане влаге који могу да се протежу хиљадама километара. Ове брзе реке могу да носе огромну количину воде, избацујући је за собом као појас кише. Атмосферска језера почињу као реке, каже тим, али у одређеном тренутку се одвајају, стварајући изоловану, концентсану масу водене паре. Ова језера затим врло споро плутају небом, у подручјима где је брзина ветра око нуле. Тим каже да садрже довољно воде да формирају бару дубоку неколико сантиметара и широку око 1.000 километара.
Научници су проучавали петогодишње сателитске податке Индијског океана и идентификовали 17 атмосферских језера која су трајала дуже од шест дана. Појављивала су се у свим годишњим добима, обично унутар 10 степени од екватора. Истраживачи кажу да могу да се појаве и даље од екватора, и понекад прелазе у тропске циклоне. Атмосферска језера настајала су из токова водене паре који су долазили из индо-пацифичког подручја, а затим су се полако повлачила према западу до источне обале Африке, при чему могу да донесу доста кише. Тим планира и даље да проучава ова атмосферска језера како би утврдили могу ли да се појаве у другим деловима света и како би на њих могле да утичу климатске промене.
(Извор Наионална географија)
