Нова студија заснована на сеизмичким подацима Насиног лендера InSight, указују да је унутрашњост нашег најближиег суседа Марса различита од унутрашњости Земље Наиме, сеизмички таласи који су путовали до његовог језгра открили су да је оно мање и гушће него што се до сада веровало, иако је углавном направљено од гвожђа баш као и наше планете. Међутим, око 20 посто Марсовог језгра се састоји од елемената попут сумпора, кисеоника, угљеника и водоника, који има дупло више него у Земљином језгру.
„Најдубљи региони Земље и Марса имају различите композиције – вероватно резултат услова и процеса који су деловали када су се планете формирале и материјала од којих су направљене”, рекла је сеизмолог Џесика Ирвинг са Универзитета у Бристолу у Енглеској. С друге стране ту је и величина Марсовог језгра, за која су истраживања утврдила да износи око 3.560-3.620 километара, што је за око 20 до 50 мање него што се раније мислило.
Наведени подаци откривају да је језгро Марса мање од Земљиног, а то може чинити битну разлику по питању тога да ли ће на њему настати живот или не. Пре свега јер језгро представља кључ у стварању магнетног поља, које је изузетно важно и између осталог штити планету од штетних космичких зрачења. „Планете и месеци налик Земљи имају силикатне, стеновите спољашње слојеве и метално језгро којим доминира гвожђе. Један од најважнијих начина на који језгро може да утиче на настањивост јесре стварање планетарног динама”, објаснила је Ирвинг. И додала да га Земља има, али Марс не, бар не милијарду година уназад.
Наса је у децембру прошле године пензионисала свој лендер InSight због прашине на њему, која је спречавала да се батерије допуне. Али научници истичу да је његова мисија била и више него успешна у откривању структуре и унутрашњости Марса. Резултати истраживања су објављени у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.
(Национална географија)
