Храна попут јогурта и киселог купуса повећава разноликост цревних микроба и доводи до нижег ризика од упала, наводи се у најновијој студији.
Хиљадама година различите културе су се ослањале на ферментацију за производњу хлеба и сира, чување меса и поврћа и побољшање укуса многих намирница. Сада су научници потврдили да ферментисана храна може имати важне ефекте на наша црева. Конзумирање ове хране може променити састав милиомна бактерија, вируса и гљивица које настањују наша црева, и тако могу да утичу на спречавање упалних процеса.
Најновији налази потичу из студије објављене у часопису Cell, коју су спровели истраживачи са Универзитета Станфорд. Желели су да виде какав утицај ферментисана храна може имати на црева и имунолошки систем, и како се то може упоредити са конзумирањем релативно здраве исхране пуне воћа, поврћа, пасуља, интегралних житарица и друге хране богате влакнима. За студију, истраживачи су ангажовали 36 здравих одраслих особа и насумично их поделили у групе. Једна група је добила задатак да повећа потрошњу биљне хране богате влакнима, док је друга група добила упутство да једе пуно ферментисане хране, укључујући јогурт, кисели купус, кефир, комбуху и кимчи.
Ново истраживање открило је да што су људи више јели ферментирану храну, већ је број микробних врста које су успевале у пробавном систему.
Учесници су се придржавали дијете 10 недеља, док су истраживачи пратили маркере упала у њиховој крви и тражили промене у цревним микробиомима. До краја студије, прва група је удвостручила унос влакана, са око 22 грама дневно на 45 грама дневно, што је отприлике три пута више од просечног уноса у САД. Друга група је имала око шест порција дневно ферментисане хране. Након периода од 10 недеља, ниједна група није имала значајне промене у мерама укупног имунолошког здравља. Али група која је конзумирала више ферментисане хране показала је значајно смањење једињења која изазивају упале.
Ново истраживање открило је да што су људи више јели ферментирану храну, већи је број микробних врста које су успевале у пробавном систему. Научници сматрају да пет посто нових микроба који су откривени у цревима, потичу директно из ферментисане хране коју су јели. „Огромна већина је дошла са неког другог места, а ми не знамо одакле”, рекао је Џастин Зоненбург, аутор студије и професор микробиологије и имунологије на Станфорду. „Мислим да је могуће да је ферментисана храна учинила нешто што је омогућило брзо регрутовање других микроба у цревно окружење.”
Сматра се да је виши ниво разноликости микроба у цревима добра ствар. Студије су то повезале са нижим стопама гојазности, дијабетесом типа 2, метаболичким болестима и другим поремећајима. Неки научници спекулишу да савремени фактори начина живота, попут исхране богате прерађеном храном, хроничног стреса и физичке неактивности, могу потиснути раст потенцијално корисних цревних микроба. Други сматрају да је корелација између различитих микробиома и доброг здравља пренаглашена.
Једно питање на које се истраживачи надају да ће одговорити у будућности јесте шта би се догодило ако би људи истовремено јели више ферментисане хране и више влакана. Да ли би то повећало разноликост микроба у њиховим цревима и побољшало њихову способност да сваре више влакана?
Када је реч о влакнима у исхрани, група чија је исхрана била богата влакнима имала је неочекивано велике количине угљених хидрата у столици које нису разградили микроби у цревима. „Можда њихови микробиоми нису за то припремљени”, рекао је др Гарднер, директор студија исхране у Станфордском истраживачком центру за превенцију.
Једно питање на које се истраживачи надају да ће одговорити у будућности јесте шта би се догодило ако би људи истовремено јели више ферментисане хране и више влакана. Да ли би то повећало разноликост микроба у њиховим цревима и побољшало њихову способност да сваре више влакана? Да ли би то двоје имало синергистички ефекат на спречавање упала?
Сузан Дјукота, директорка истраживања микробиома у медицинском центру Кедарс Синај у Лос Анђелесу, која није била укључена у нову студију, рекла је да се дуго претпостављало да конзумирање ферментисане хране има здравствене користи, али да ново истраживање пружа неке од првих „чврстих доказа” да може утицати на црева и упале. Докторка Девкота је упозорила да открића никога не би требало да одврате од конзумирања хране богате влакнима, јер влакна имају толико много здравствених користи осим утицаја на црева.
Објаснила је да је један од разлога што ферментисана храна може бити корисна тај што микроорганизми које садржи, стално производи много хранљивих материја током процеса ферментације. Додала је да је потребно више истраживања да би се боље разумеле везе између ферментисане хране и општег здравља.
(Извор РТС)
