Starenje se često doživljava kao spor i postupan proces, no naučna istraživanja pokazuju da to nije uvek tako. Ako ste se ikada probudili, pogledali u ogledalo i pomislili da ste ostareli preko noći, možda niste sve umislili. Naime, studija iz 2024. godine koja se bavila molekularnim promenama povezanim sa starenjem otkrila je da ljudi prolaze kroz dva razdoblja naglog ubrzanja starenja: jedno u prosečnom dobu od 44 godine, a drugo oko 60. godine, piše Science Alert. „Ne menjamo se samo postupno, vremenom se događaju neke doista dramatične promene”, pojasnio je genetičar Majkl Snajder sa Univerziteta Stanford u avgustu 2024. godine, kada je istraživanje objavljeno. „Pokazalo se da su srednje četrdesete vreme dramatičnih promena, kao i rane šezdesete. To važi bez obzira na to koju vrstu molekula posmatramo.”
Starenje je složen proces povezan s povećanim rizikom od raznih bolesti, poput Alchajmerove i kardiovaskularnih bolesti, čiji rizik ne raste postupno, već naglo eskalira nakon određenog uzrasta. Da bolje razumeju te promene i smisle načine ublažavanja, Snajder i saradnici detaljno su istražili biologiju starenja. U tu svrhu pratili su grupu od 108 odraslih osoba koje su nekoliko godina, svakih par meseci, davale biološke uzorke. Naičnici su analizirali širok spektar biomolekula, uključujući RNK, proteine, lipide i mikrobiome iz creva, kože, nosa i usne šupljine, prikupivši 135.239 bioloških parametara. Tokom tog opsežnog prikupljanja koje je rezultiralo s više od 246 milijardi podatkovnih tačaka, tražili su obrasce u promenama povezanim sa starenjem.
Analiza je otkrila da se zastupljenost brojnih molekula u organizmu izrazito menja u dve životne faze. Čak 81 posto svih proučavanih molekula pokazalo je promene u toku jednog ili oba ova razdoblja. Promene su dosegle vrhunac prvo sredinom četrdesetih, a zatim ponovo u ranim šezdesetima, s nešto drugačijim molekularnim obrascima za svako razdoblje. Prvi vrhunac u srednjim četrdesetima pokazao je promene u molekulima povezanim s metabolizmom lipida, kofeina i alkohola, kardiovaskularnim bolestima i poremećajima funkcije kože i mišića. Drugi vrhunac u ranim šezdesetima bio je povezan s metabolizmom ugljenih hidrata i kofeina, kardiovaskularnim bolestima, promenama na koži i mišićima, regulacijom imunološkog sistema i funkcijom bubrega.
Iako se prvi vrhunac poklapa s razdobljem kada žene obično ulaze u perimenopauzu ili menopauzu, istraživači su isključili tu pojavu kao glavni uzrok. Naime, i muškarci su u istom dobu prolazili kroz značajne molekularne promene. „To sugeriše da, iako menopauza ili perimenopauza mogu pridoneti promenama uočenim kod žena u srednjim četrdesetima, verovatno postoje i drugi, značajniji činioci koji utiču na te promene i kod muškaraca i kod žena”, objasnio je metaboličar i glavni autor studije Ksiaotao Šen. „Prepoznavanje i proučavanje tih činilca trebalo bi da bude prioritet za buduća istraživanja.” Autori studije napominju da je broj ispitanika bio relativno malen i da su analizirali ograničen skup bioloških uzoraka osoba od 25 do 70 godina. Buduća istraživanja mogla bi se detaljnije baviti ovim fenomenom na većem broju ispitanikada bi se bolje razumelo kako se ljudsko telo menja tokom vremena.
(AI ilustracija)
(Indeks)
