Недавно, листајући нове програме за поједине смерове (нпр. електротехничар енергетике) приметио сам да филозофије у програму (за четврту годину) више нема.
Иван Вучковић
Дакле, кроз пар година филозофија у оквиру средњих стручних школа више неће постојати као предмет. С обзиром на то да у средњим стручним школама радим – остаћу без часова, односно засигурно ћу постати технолошки вишак. Међутим, нисам само ја у проблему већ све колеге широм Србије које су, нажалост, по свој прилици, „филозофи у средњим стручним школама“.
Очигледно – филозофија је некоме почела озбиљно да смета. Питање је коме и због чега је сада пало на памет да лишава ђаке филозофије и филозофског мишљења? Шта је то што боде очи и тера некога да се основ свих наука потпуно потисне и искључи? Kо су „мудраци” који су решили да спроведу овакву реформу школства?
Поред проблема са часовима и радним местима средњошколских професора филозофије још већи те есенцијални проблем је тај што ће будуће генерације, остане ли овако, бити лишене опције да схвате шта значи аргументовано мислити те, дакле, сагледавати једну исту ствар кроз бесконачно много углова и начина. Уколико и најмање познајемо општу културу – знамо да су најзначајнији умови свога времена (математичари, физичари…) увек уједно били и филозофи (нпр. Питагора, Леонардо да Винчи, Декарт, Лајбниц, Њутн…).
Сетимо ли се бар тога – јасно је да једно друштво не може да породи истинске интелектуалце уколико ти исти нису спремни да оно чиме се баве сагледавају шире и дубље те константно напредују у мишљењу и промишљању онога чиме се баве.
Разговарајући недавно о овом проблему и са професором Ноамом Чомским (са којим сам већ дуго у контакту и од којег сам добио препоруке за САНУ) и са неколико колега из Беча (где сам прошле године гостовао на универзитету) – јасно је да се сви слажу у једном – то су озбиљни државни просветни проблеми али то су проблеми нашег дворишта и ми сами морамо да их решавамо и, коначно, решимо.
Дакле, средњошколски професори ће морати да се уједине у намери да спасу оно што се спасити може. Та иницијатива је у многим сегментима већ активна. Међутим, у тој борби – морају се укључити институт, САНУ (ту ћу лично пробати да се укључим), сви истински медији и сви филозофски факултети у земљи.
Ја већ дуго радим на промоцији филозофије и филозофског мишљења – поред реченог, у Бору, где сам рођен и где живим и радим, већ годину дана водим бесплатну малу градску филозофску школу „Линкеј” за млађе средњошколце и старије основце, пишем, држим јавна предавања и сл.
Међутим, као што је речено, та се борба тиче свих нас. Ми смо као народ склони „да филозофирамо” док заправо не знамо шта то тачно значи и како да то стварно и радимо. Уколико искључимо филозофију из система средњошколског образовања – специфично српски глагол „филозофирати” ће постати још тривијалнији и комичнији.
Многе колеге су се већ укључиле у борбу за спас филозофије и то је добро. У последње време се чак почело и са потискивањем верске наставе (веронауке) и грађанског васпитања. Позивам све људе да озбиљно схвате и промисле овај проблем. Данас још није касно да спасимо децу ових свакодневних хипербаналности – сутра ће можда већ бити…
(Извор Данас)
Фото аутора (Приватна архива)
Nije dovoljno i ako je preko neophodno učiti đake filozofiji. Mnogo je važnije učiti profesore svih struka (predmeta) da u okviru svoje nastave približe učenicima genezu filozovske misli koja je u osnovi svakog novog znanja. Da nove spoznaje nisu proizvod primene „hladnih zakonitosti“ već „vreline razmišljanja“. Zato treba osim znanja đacima prenositi i spoznato neznanje o kome tek treba razmišljati i dati odgovore na njih. Spoznaja nije hladno spajanje pazli posedujućeg znanja već mnogo više. I teško nama sa državom koja se bude plašila mislećih ljudi.
Kome je potrebna filosofija? Ni tobožnjim naučnicima, a kamoli li običnim ljudima. Prvi misle da su u svojim tesnim šančevima znanja pokupili svekoliku mudrost, drugi se batrgaju svakodnevno da prežive. Zaprepašćujuće je, međutim, saznanje da se ne čuje glas Srpskog filosofskog društva koje nije u stanju da okupi to malo preostalih filosofa, a još manje da objasni zašto je danas prekea potreba učiti mlade da filosofski misle.
У филму ,,Шиндлерова листа‘‘ један будући логораш јеврејског порекла је упорно говорио да је завршио студије историје књижевности, у намери да добије сигуран посао у логору. Ако нема посла за њега онда следи егзекуција. Немци су тврдили да је та диплома безвредна и да то ником не треба и послали га у безвредну популацију где следи сасвим известан крај. Срећом његов добри пријатељ је фалсификовао папире да је металобрусач и да може да ради у том будућем радном логору.
Садашњост није другачија јер ипак ми живимо у њиховом свету а не они у нашем где се ми као нешто питамо и одлучујемо. Свет банкара и моћних корпорација са купљеним врхунским умовима креирају садашњост и постављају одговарајуће услове за будући живот. Сада је свима јасно да демократије нема и да на лажне изборе било где у свету излази наивна и просечно глупава светска популација која одавно не мисли својом главом. Тренутно се ради на томе да се смањи људска популација, а нарочито неће више бити изводљиво добијати пензије, јер ће ти пензиони фондови бити приватни, односно водећи светски банкари неће то више толерисати да се седи кући и ништа не ради и добија новац. Неће нико плаћати никога ако нема никакве радне или мисаоне продукције.
Стара руска пословица гласи: надајте се добром али ипак очекујте најгоре.
Спремите се долазе црни дани свима одбројани.