Ispijanje kafe može poboljšati raspoloženje i podstaći kognitivne sposobnosti, čak i ako nema kofeina. Pokazala je to nova studija koja je uporedila učinke s kofeinom i bez njega i otkrila da obe vrste mogu povoljno delovati na creva, raspoloženje i ponašanje, piše Science Alert. Naučnici sa Univerziteta Koledž Kork u Irskoj sproveli su istraživanje u kojem su ukrstili zdravstvene pokazatelje i subjektivni osećaj dobrobiti kod 31 osobe koje piju tri do pet šoljica dnevno i isto toliko koje ne piju kafu. Na početku istraživanja između dve grupe nisu zabeležene razlike u indeksu telesne mase, krvnom pritisku, nivou stresa, teskobe, depresije, simptoma varenja, kvaliteta sna ili telesnoj aktivnosti. Međutim, kod osoba koje je piju uočene su izrazite promene u nekim imunološkim markerima u krvi i pojedinim sojevima crevnih mikroba.
Da provere da li je kofein ključni faktor istraživači su zatražili od 31 ispitanika koji piju kafu da se dve sedmice suzdrže od svojeg omiljenog napitka. Nakon razdoblja apstinencije ponovo su počeli da piju kafu, s tim da je 16 osoba tri sedmice konzumiralo napitak s kofeinom, a 15 bezkofeinski, ne znajući koju vrstu piju. Posle povratka kafi kod svih su zabeležene promene u crevnom mikrobiomu, što upućuje na to da su neki sojevi crevnih mikroba osetljivi na kafu, nezavisno od kofeina. „Obe vrste smanjile su stres, depresiju, impulsivnost i upale, a istovremeno poboljšale raspoloženje i kognitivne sposobnosti”, navode autori studije. Ipak, samo je kafa s kofeinom povezana sa smanjenjem teskobe, psihološkog stresa i krvnog pritiska i s poboljšanom pažnjom i podnošenjem stresa.
Zanimljivo je da su na početku i nakon ponovnog uvođenja kofeina osobe koje piju kafu pokazale veću impulsivnost i emocionalnu reaktivnost od onih koje je ne piju. S druge strane, bezkofeinska kafa dovela je do poboljšanja sna, telesne aktivnosti i pamćenja. Ovi nalazi upućuju na to da kofein ima specifične učinke na raspoloženje i kogniciju, a da bezkofeinska može uticati na vezu između creva i mozga.
Kafa se povezuje sa širokim rasponom zdravstvenih prednosti. „Ona je mnogo više od kofeina – to je složen prehrambeni faktor koji stupa u interakciju s našim crevnim mikrobima, metabolizmom, čak i emocionalnim stanjem”, objašnjava mikrobiolog Džon Krajan. „Naši rezultati sugerišu da s kofeinom ili bez može uticati na zdravlje na različite, ali komplementarne načine.” Istraživanje se oslanja na poznate veze između promena u crevnim mikrobima i promena u raspoloženju i ponašanju. Jedno od ograničenja jeste to što se temelji na subjektivnim izveštajima učesnika o vlastitom raspoloženju i ponašanju, što ne mora uvek odražavati stvarno stanje.
Uprkos tome, snaga studije leži u detaljnoj analizi načina na koji su ispitanici prerađivali jedinjenja iz kafe, povezujući te razlike s metaboličkim obrascima svojeg crevnog mikrobioma. To pruža jači dokaz da kafa nije samo povezana sa zdravstvenim koristima, već da bi mogla imati ulogu u njihovom stvaranju. Ipak, teško je ovo nedvosmisleno dokazati s obzirom na to koliko malo još znamo o crevnom mikrobiomu, njegovom uticaju na mozak i načinu na koji se kafa prerađuje u crevima. „Odnos između probavnog i mentalnog zdravlja sve se bolje razume, no mehanizmi koji stoje iza učinka kafe na creva-mozak ostali su nejasni”, kaže Krajan.
Potrebno je mnogo istraživanja, ali ovi rezultati pridonose sve većem broju dokaza da je kafa korisna za telo i um jer se povezuje sa smanjenjem stresa, poboljšanjem raspoloženja i mogućim ublažavanjem simptoma depresije. Čak i bezkofeinska, kako pokazuju neke studije, poboljšava kognitivne funkcije. Pomenuto istraživanje potvrđuje da i kofeinska i bezkofeinska mogu imati fiziološke i psihološke prednosti i nedostatke, koje bi svaki pojedinac trebalo da proceni zavisno od željenih učinaka. Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.
(Ilustracija PIXSELL/Damir Spehar)
(Indeks)
