Jedenje kasno uveče utiče na apetit i na količinu kalorija (njihovo sagorevanje i skladištenje), čime se povećava sklonost gojenju, pokazalo je novo istraživanje. Drugim rečima, ako želite da smršate odreknite ih se.
Gojaznost je velika muka savremenog društva. To nije neobično ako uzmemo u obzir činjenicu da su kalorije danas dostupnije i jeftinije nego ikad, a da je sedelački način života postao preovlađujući. Dok smo relativno nedavno u evolucionoj istoriji morali ulagati dosta telesne energije da bismo osigurali dovoljno kalorija, danas ih teško uspevamo potrošiti. Pritom imamo prirodnu sklonost štednji energije u obliku lenjosti jer je ona bila važna za opstanak u vreme kada su nestašice hrane i gladovanja bili uobičajeni. Štaviše, danas je visokokalorična, brza hrana, puna masnoća i šećera, uglavnom jeftinija od zdrave u kojoj dominiraju sastojci poput voća i povrća.
U SAD postotak debelih iznosi – oko 42%.Pritom treba istaći da je prekomerna težina povezana s nizom ozbiljnih zdravstvenih tegoba, poput rezistencije na insulin i dijabetesa i tumorskih i bolesti krvnih sudova. Naučnici godinama pretpostavljaju da bi vreme u kojem se uzimaju obroci moglo imati uticaja na telesnu težinu. Na primer, jedna studija objavljena u časopisu Cell Current Biologyu novembru 2020. utvrdila je da:
• Rani raspored ishrane (kada se hrana jede od 8 do 19 sati) smanjuje težinu u odnosu na kasni raspored (kada se hrana jede od 12 do 23 sata);
• U odnosu na kasni smanjuje otpornost na insulin i bolje reguliše iznose insulina i glukoze;
• Poboljšava oksidaciju masti, količine holesterola i srazmeru masnoća u trupu i nogama;
• Pogoduje težini i kardiometaboličkom zdravlju.
Mada je savet nutricionista da nije dobro jesti kasno uveče uobičajen, do sada je malo studija podrobnije istraživalo ključne činioce rizika takvog načina ishrane. Brojni stručnjaci smatrali su da se višak kilograma kod ljudi koji kasno jedu može pripisati samo dodatnom obroku ili lošim navikama jedenja – osobito kaloričnih grickalica uz televizor kada za hranom nema stvarne potrebe.
Jedan od autora novog naučnog rada, neuronaučnik FrenkŠir iz Harvardove medicinske škole u Brigamu i Ženske bolnice u Bostonu rekao je da su u ovom istraživanju „želeli provere mehanizme koji bi mogli objasniti zašto kasno jedenje povećava rizik od gojaznosti” i dodao: „Ranija istraživanja koja smo sproveli mi i drugi naučnici pokazala su da je kasno jedenje povezano s povećanim rizikom od gojaznosti, povećanjem telesne masnoće i smanjenim uspehom u mršavljenju. Hteli smo da razumemo zašto je to tako.”
Nova studija, objavljena u časopisuCell Metabolism, prvo je istraživanje koje je podrobno pratilo tri ključna činioca u regulaciji telesne težine: regulaciju unosa kalorija, broj kalorija koje se sagorevaju i molekularne promene u masnom tkivu.Rezultati studije koju su sproveli naučnici iz Harvardove medicinske škole u Brigamu i Ženske bolnice otkrili su da vrieme kada jedemo značajno utiče na potrošnju energije, apetit i molekularne puteve u masnom tkivu. Ključni nalazi su sledeći:
• Kasni raspored ishrane povećava osećaj gladi tokom budnosti i smanjuje 24-satne izunose leptina, hormona koji uzrokuje osećaj sitosti;
• Smanjuje potrošnju energije u vreme budnosti budnosti i 24-satnu telesnu temperaturu;
• Menja ekspresiju gena masnog tkiva tako što pogoduje povećanom skladištenju lipida.
U kombinaciji, ove promene mogu povećati rizik od gojaznosti.U novoj studiji istraživači su proučavali 16 učesnika sa indeksom telesne mase u rasponu od prekomerne težine do gojaznosti. Svaki je prošao kroz dva laboratorijska protokola: u jednom su se držali strogog rasporeda od tri obroka dnevno u uobičajenom vremenu – doručak u 9 ujutro, ručak u 13 i večera oko 18 sati; u drugom su tri istovetna obroka pomerena tako da je prvi bio oko 13 sati, a poslednji oko 21.U prethodne dve do tri sedmicer pre početka svakog laboratorijskih protokola, ispitanici su održavali fiksne rasporede spavanja i budnosti, a u poslednja tri dana pre ulaska u laboratoriju strogo su se pridržavali identične dete i rasporeda obroka kod kuće.
U laboratoriji su redovno dokumentovali svoj osećaj gladi i apetita, davali često male uzorke krvi tokom dana, a takođe im je merena tjelesna temperatura i potrošnja energije. Da bi izmerili kako vreme u kojem se konzumiraju obroci utiče na molekularne putove uključene u adipogenezu, odnosno kako telo gomila masnoće. Naučnici su prikupili biopsije masnog tkiva od podgrupe učesnika u toku laboratorijskog testiranja u protokolima ranog i kasnog uzimanja hrane, da bi mogli uporediti uzorke ekspresije gena između dva režima ishrane.
Rezultati su pokazali da kasnije jedenje ima dubok učinak na glad i hormone koji regulišu apetit – leptin i grelin, a oni deluju na našu želju za jelom. Pre svega, količine hormona leptina, koji pokazuje sitost, bile su u kasnom režimu ishrane smanjene tokom 24 sata u odnosu na iznose u ranom režimu. To znači da je osećaj gladi bio izraženiji kod osoba koje su kasnije jele.Kad su ispitanici jeli kasnije, takođe su sporije sagorevali kalorije i iskazivali su ekspresiju gena masnog tkiva prema povećanoj adipogenezi (gomilanje masnoća u tkivu) i smanjenoj lipolizi (razlaganje masnoća).
Ovi rezultati otkrili su fiziološke i molekularne mehanizme koji leže u osnovi ranije uočene korelacije između kasnog uzimanja hrane i povećanog rizika od gojaznosti.Korišćenjem randomizovane unakrsne studije i stroge kontrole činilaca u ponašanju i okolini, koji bi mogli uticati na rezultate – kao što su telesna aktivnost, telesno držanje, spavanje i izloženost svetlu, naučnici su otkrili promene u različitim kontrolnim sistemima uključenim u energetsku ravnotežu.
Prva autorka studije Nina Vujović iz Programa medicinske hronobiologije, koja je sprovela više istraživanja na temu bioritma i problema spavanja i debljanja, objasnila je da ovi nalazi nisu samo u skladu s velikim brojem istraživanja što ukazuju da kasnije jedenje može povećati verovatnoću nastanka gojaznosti, već bacaju novo svetlo kako se to može dogoditi: „Otkrili smo da jedenje četiri sata kasnije čini značajnu razliku u visini gladi, kako sagorevamo kalorije posle jela i na koji način skladištimo masnoće”.
(Indeks)
