Једење касно увече утиче на апетит и на количину калорија (њихово сагоревање и складиштење), чиме се повећава склоност гојењу, показало је ново истраживање. Другим речима, ако желите да смршате одрекните их се.
Гојазност је велика мука савременог друштва. То није необично ако узмемо у обзир чињеницу да су калорије данас доступније и јефтиније него икад, а да је седелачки начин живота постао преовлађујући. Док смо релативно недавно у еволуционој историји морали улагати доста телесне енергије да бисмо осигурали довољно калорија, данас их тешко успевамо потрошити. Притом имамо природну склоност штедњи енергије у облику лењости јер је она била важна за опстанак у време када су несташице хране и гладовања били уобичајени. Штавише, данас је висококалорична, брза храна, пуна масноћа и шећера, углавном јефтинија од здраве у којој доминирају састојци попут воћа и поврћа.
У САД постотак дебелих износи – око 42%. Притом треба истаћи да је прекомерна тежина повезана с низом озбиљних здравствених тегоба, попут резистенције на инсулин и дијабетеса и туморских и болести крвних судова. Научници годинама претпостављају да би време у којем се узимају оброци могло имати утицаја на телесну тежину. На пример, једна студија објављена у часопису Cell Current Biology у новембру 2020. утврдила је да:
• Рани распоред исхране (када се храна једе од 8 до 19 сати) смањује тежину у односу на касни распоред (када се храна једе од 12 до 23 сата);
• У односу на касни смањује отпорност на инсулин и боље регулише износе инсулина и глукозе;
• Побољшава оксидацију масти, количине холестерола и сразмеру масноћа у трупу и ногама;
• Погодује тежини и кардиометаболичком здрављу.
Мада је савет нутрициониста да није добро јести касно увече уобичајен, до сада је мало студија подробније истраживало кључне чиниоце ризика таквог начина исхране. Бројни стручњаци сматрали су да се вишак килограма код људи који касно једу може приписати само додатном оброку или лошим навикама једења – особито калоричних грицкалица уз телевизор када за храном нема стварне потребе.
Један од аутора новог научног рада, неуронаучник Френк Шир из Харвардове медицинске школе у Бригаму и Женске болнице у Бостону рекао је да су у овом истраживању „желели провере механизме који би могли објаснити зашто касно једење повећава ризик од гојазности” и додао: „Ранија истраживања која смо спровели ми и други научници показала су да је касно једење повезано с повећаним ризиком од гојазности, повећањем телесне масноће и смањеним успехом у мршављењу. Хтели смо да разумемо зашто је то тако.”
Нова студија, објављена у часопису Cell Metabolism, прво је истраживање које је подробно пратило три кључна чиниоца у регулацији телесне тежине: регулацију уноса калорија, број калорија које се сагоревају и молекуларне промене у масном ткиву. Резултати студије коју су спровели научници из Харвардове медицинске школе у Бригаму и Женске болнице открили су да вриеме када једемо значајно утиче на потрошњу енергије, апетит и молекуларне путеве у масном ткиву. Kључни налази су следећи:
• Касни распоред исхране повећава осећај глади током будности и смањује 24-сатне изуносе лептина, хормона који узрокује осећај ситости;
• Смањује потрошњу енергије у време будности будности и 24-сатну телесну температуру;
• Мења експресију гена масног ткива тако што погодује повећаном складиштењу липида.
У комбинацији, ове промене могу повећати ризик од гојазности. У новој студији истраживачи су проучавали 16 учесника са индексом телесне масе у распону од прекомерне тежине до гојазности. Сваки је прошао кроз два лабораторијска протокола: у једном су се држали строгог распореда од три оброка дневно у уобичајеном времену – доручак у 9 ујутро, ручак у 13 и вечера око 18 сати; у другом су три истоветна оброка померена тако да је први био око 13 сати, а последњи око 21. У претходне две до три седмицер пре почетка сваког лабораторијских протокола, испитаници су одржавали фиксне распореде спавања и будности, а у последња три дана пре уласка у лабораторију строго су се придржавали идентичне дете и распореда оброка код куће.
У лабораторији су редовно документовали свој осећај глади и апетита, давали често мале узорке крви током дана, а такође им је мерена тјелесна температура и потрошња енергије. Да би измерили како време у којем се конзумирају оброци утиче на молекуларне путове укључене у адипогенезу, односно како тело гомила масноће. Научници су прикупили биопсије масног ткива од подгрупе учесника у току лабораторијског тестирања у протоколима раног и касног узимања хране, да би могли упоредити узорке експресије гена између два режима исхране.
Резултати су показали да касније једење има дубок учинак на глад и хормоне који регулишу апетит – лептин и грелин, а они делују на нашу жељу за јелом. Пре свега, количине хормона лептина, који показује ситост, биле су у касном режиму исхране смањене током 24 сата у односу на износе у раном режиму. То значи да је осећај глади био израженији код особа које су касније јеле. Kад су испитаници јели касније, такође су спорије сагоревали калорије и исказивали су експресију гена масног ткива према повећаној адипогенези (гомилање масноћа у ткиву) и смањеној липолизи (разлагање масноћа).
Ови резултати открили су физиолошке и молекуларне механизме који леже у основи раније уочене корелације између касног узимања хране и повећаног ризика од гојазности. Kоришћењем рандомизоване унакрсне студије и строге контроле чинилаца у понашању и околини, који би могли утицати на резултате – као што су телесна активност, телесно држање, спавање и изложеност светлу, научници су открили промене у различитим контролним системима укљученим у енергетску равнотежу.
Прва ауторка студије Нина Вујовић из Програма медицинске хронобиологије, која је спровела више истраживања на тему биоритма и проблема спавања и дебљања, објаснила је да ови налази нису само у складу с великим бројем истраживања што указују да касније једење може повећати вероватноћу настанка гојазности, већ бацају ново светло како се то може догодити: „Открили смо да једење четири сата касније чини значајну разлику у висини глади, како сагоревамо калорије после јела и на који начин складиштимо масноће”.
(Индекс)
