Kелтско утврђено насеље Чарнок налази се са десне стране пута Врбас-Бачко добро поље, удаљено од места Чарнок 2,5 километра.
Утврђено насеље Чарнок изградило је келтско племе Скордиска у другом веку пре нове ере. Утврђење је служило као трговачки и занатски центар. Најзанимљивији налази јесу остаци корпи са житарицама од плетера облепљени блатом који су служили за складиштење житарица. Kелтско утврђено насеље Чарнок налази се са десне стране пута Врбас-Бачко добро поље, удаљено од места Чарнок 2,5 километра.
На основу археолошког материјала, нарочито керамичких посуда, потврђено је да је насеље изградило у другом веку п.н.е. скордиска-келтско племе.
Подигнуто је између две пловне панонске реке, Дунава и Тисе. Током праисторијског периода ове две водене саобраћајнице имале су значајну улогу у трговини добрима са другим областима. То је један од разлога зашто је баш на овом месту подигнуто утврђење. На основу археолошког материјала, нарочито керамичких посуда, потврђено је да је насеље изградило у другом веку п.н.е. скордиска-келтско племе. Најзанимљивији налази јесу остаци корпи, са угљенисаним житарицама, од плетера облепљени блатом који су служили за складиштење житарица. Житарице су у том периоду имале вредност и биле су својеврсна валута којом се трговало.
Kелтски оппидум је елипсоидног облика, димензија 130 x 190 метара, са масивним земљаним бедемом ширине око 12 метара и висином до три метра. Припада типу утврђења која су Kелти подизали у Подунављу у другом. веку п.н.е. и која су у почетку коришћена као трговачки и занатски центри. У првом веку п.н.е. у време када опада келтска моћ, а Римљани долазе, утврђења су имала искључиво одбрамбену функцију.
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Остаци корпе са угљенисаним житарицама
У унутрашњости утврђења констатовани су, у простору уз бедеме, стамбени објекти са силосима за храну и занатске радионице. У средишњем делу био је трг на којем се одвијала размена материјалних добара. Археолошка истраживања спроведена су од 1984. до 2008. године, са прекидима. Утврђено је постојање два типа насеља. Прво је старије и отвореног типа, а друго је млађе са земљаним насипом и спољним ровом које је изграђено касније. На Чарноку постоје три насеобинске фазе у утврђењу. Прва фаза се везује за оснивање отвореног насеља са полуукопаним и надземним објектима из 2. века п.н.е.
Након што је цело насеље изгорело у пожару, наступила је трећа фаза када је оно делимично обновљено, а и бедем. У овој фази настаје ново насеље са мањим бројем кућа и другим објектима. Подижу се објекти који су служили за чување и објекти за сушење житарица.
У другој фази се подиже земљани бедем или насип око насеља. Тако се формира и развија насеље са надземним објектима који су коришћени за складиштење пољопривредних производа попут житарица. У неким кућама пронађени су помоћни објекти, а на поду тих остава остаци плетених корпи. У њима су биле угљенисане житарице-просо, јечам и пшеница. У једној другој кући пронађен је велики силос (2,15 x 1,3 метра) у облику правоугаоне јаме, са кровом, вероватно на две воде.
Реконструкција куће из прве фазе (Јовановић 2012, сл. 7)
Након што је цело насеље изгорело у пожару, наступила је трећа фаза када је оно делимично обновљено, а и бедем. У овој фази настаје ново насеље са мањим бројем кућа и другим објектима. Подижу се објекти који су служили за чување и објекти за сушење житарица. Реч је о минијатурним пећима са ложиштем и роштиљем.
Минијатурне пећи
Минијатурне пећи биле су специфичне јер су имале мало другачију улогу, а то је да само загреју житарице до 60-70 Целзијусових степени. На тај начин би се лакше скинуо омотач или љуска јечма и проса. У овом периоду била је развијена трговина са суседним областима. То додатно потврђују две сребрне фибуле пронађене на Чарноку.
Последња фаза обухвата период од 1. века п.н.е. и траје све до доласка Римљана у Подунављу. (Више: Јовановић, М. 2012. Стратиграфија келтског насеља Чарнок у Бачкој, Врбас, Војводина, Србија. Рад Војвођанских музеја 54).
(Илутрацвије РЗЗСК)
(Све о археологији)
