КОСМИЧКО ТКАЊЕ

КИША РУБИНА И САФИРА

Илустрација

Илустрација

То значи да би на овој егзопланети могла падати киша драгоцених драгуља. Такве падавине можда постоје и на Нептуну те Урану; мада су нам они ближе, питање је хоћемо ли с њих икада моћи прикупити то вредно камење.

Дивовска егзопланета, удаљена од нас 855 светлосних година, има толико екстремну атмосферу да се тамо налазе облаци од испареног метала и засипају ју је кише текућих рубина и сафира. Научници су дошли до ових занимљивих података након детаљне анализе атмосфере, најдетаљније до сада, откривши први пут како изгледају услови и динамика на ноћној страни неке егзопланете.Мада смо до сада открили на хиљаде егзопланета, проучавали смо атмосферу само малог броја јер је то јако захтеван посао”, рекао је астроном Томас Микал-Еванс из Института Макс Планк у Немачкој, а преноси Science Alert.

Егзопланетa WASP-121 b, први пут је откривенa 2015. године. Ради се о гасовитом диву већем од Јупитера који се налази на јако блиској орбити око своје звезде. Две године након уочавања, WASP-121 b је постала прва егзопланета у чијој је стратосфери пронађена вода. Међутим, врло је мало вероватно да би тамо могло бити живота. С обзиром на то да кружи изразито близу своје звезде, на површини је паклено вруће; с температурама које се крећу између 1.227 до 2.727 Целзијусових степени.

Уместо тога, подаци показују да су ноћне температуре довољно ниске да би се могли формирати облаци од метала који су већ раније откривени у атмосфери WASP-121 b. То укључује ванадијум, гвожђе, хром, калцијум, натријум, магнезијум и никл.

Због своје величине и орбите спада у категорију врућих Јупитера, гасовитих дивова који имају орбиту краћу од десет дана. Од готово 5.000 до сада пронађених егзопланета, више од 300 припада овој екстремној категорији. Примерице, WASP-121 b обиђе своју звезду за само 1,27 дана. Будући да се налази толико близу, она је такође плимно закључана, што значи да је једна њена страна увек окренута према матичној звезди. Дакле, један образ је трајно изложен ужареном дневном светлу, док је други у константној тами. Претходне анализе њене атмосфере с дневне стране пронашле су у њој паре тешких метала.

Тајна ноћне стране

Ноћну страну било је теже анализирати јер је око 10 пута тамнија од дневне. Да би добили детаљније информације о целој егзопланети, Микал-Еванс и колеге употребили су свемирски телескоп Hubble како би је посматрали током две пуне орбите и спојили податке с дневне и ноћне стране. На тај начин су добили увид како атмосфера те егзопланете функционише на глобално.

Мада је ноћна страна WASP-121 b знатно хладнија од дневне, још је сулудо врућа по земаљским стандардима – чак 1.227 ступени Целзијуса. Због ове екстремне температурне разлике између хемисфера долази до стварања притиска који, пак, подстиче екстремне ветрове који круже око егзопланете. Kада ветрови досегну ноћну страну, температуре су довољно хладне да се вода врати у стање паре, пре него што се поново пренесе на дневну страну. Но вода се тамо не кондензује у облаке.

Уместо тога, подаци показују да су ноћне температуре довољно ниске да би се могли формирати облаци од метала који су већ раније откривени у атмосфери WASP-121 b. То укључује ванадијум, гвожђе, хром, калцијум, натријум, магнезијум и никл.

Падају драгуљи

Занимљиво је да нису откривени трагови алуминијума или титана, но астрономи сматрају да су се ти елементи вероватно кондензовали и утонули дубље у атмосферу те их је зато тешко детектовати. Тамо се алуминијзм може спојити с кисеоником да би настао минерал корунд. Kада се на Земљи корунд помеша с траговима других метала – као што су ванадијум, жељезо, хром или титан – настају рубини и сафири.

То значи да би на овој егзопланети могла падати киша драгоцених драгуља. Такве падавине можда постоје и на Нептуну те Урану; мада су нам они ближе, питање је хоћемо ли с њих икада моћи прикупити то вредно камење. Истраживање насловљено Diurnal variations in the stratosphere of the ultrahot giant exoplanet WASP-121b објављено је у часопису Nature Astronomy.

(Илустрација Max Planck/Patricia Klein/MPIA)

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар