To znači da bi na ovoj egzoplaneti mogla padati kiša dragocenih dragulja. Takve padavine možda postoje i na Neptunu te Uranu; mada su nam oni bliže, pitanje je hoćemo li s njih ikada moći prikupiti to vredno kamenje.
Divovska egzoplaneta, udaljena od nas 855 svetlosnih godina, ima toliko ekstremnu atmosferu da se tamo nalaze oblaci od isparenog metala i zasipaju juje kiše tekućih rubina i safira. Naučnici su došli do ovih zanimljivih podataka nakon detaljne analize atmosfere, najdetaljnije do sada, otkrivši prvi put kako izgledaju uslovi i dinamika na noćnoj strani neke egzoplanete. „Mada smo do sada otkrili na hiljade egzoplaneta, proučavali smo atmosferu samo malog broja jer je to jako zahtevan posao”, rekao je astronom Tomas Mikal-Evans iz Instituta Maks Plank u Nemačkoj, a prenosi Science Alert.
Egzoplaneta WASP-121 b, prvi put je otkrivena 2015. godine. Radi se o gasovitom divu većem od Jupitera koji se nalazi na jako bliskoj orbiti oko svoje zvezde. Dve godine nakon uočavanja, WASP-121 bje postala prva egzoplaneta u čijoj je stratosferi pronađena voda.Međutim, vrlo je malo verovatno da bi tamo moglo biti života. S obzirom na to da kruži izrazito blizu svoje zvezde, na površini je pakleno vruće; s temperaturama koje se kreću između 1.227 do 2.727 Celzijusovih stepeni.
Umesto toga, podaci pokazuju da su noćne temperature dovoljno niske da bi se mogli formirati oblaci od metala koji su već ranije otkriveni u atmosferi WASP-121 b. To uključuje vanadijum, gvožđe, hrom, kalcijum, natrijum, magnezijum i nikl.
Zbog svoje veličine i orbite spada u kategoriju vrućih Jupitera, gasovitih divova koji imaju orbitu kraću od deset dana. Od gotovo 5.000 do sada pronađenih egzoplaneta, više od 300 pripada ovoj ekstremnoj kategoriji. Primerice, WASP-121 bobiđe svoju zvezdu za samo 1,27 dana.Budući da se nalazi toliko blizu, ona je takođe plimno zaključana, što znači da je jedna njena strana uvek okrenuta prema matičnoj zvezdi. Dakle, jedan obraz je trajno izložen užarenom dnevnom svetlu, dok je drugi u konstantnoj tami. Prethodne analize njene atmosfere s dnevne strane pronašle su u njoj pare teških metala.
Tajna noćne strane
Noćnu stranu bilo je teže analizirati jer je oko 10 puta tamnija od dnevne. Da bi dobili detaljnije informacije o celoj egzoplaneti, Mikal-Evans i kolege upotrebili su svemirski teleskop Hubble kako bi je posmatrali tokom dve pune orbite i spojili podatke s dnevne i noćne strane. Na taj način su dobili uvid kako atmosfera te egzoplanete funkcioniše na globalno.
Mada je noćna strana WASP-121 b znatno hladnija od dnevne, još je suludo vruća po zemaljskim standardima – čak 1.227 stupeni Celzijusa. Zbog ove ekstremne temperaturne razlike između hemisfera dolazi do stvaranja pritiska koji, pak, podstiče ekstremne vetrove koji kruže oko egzoplanete.Kada vetrovi dosegnu noćnu stranu, temperature su dovoljno hladne da se voda vrati u stanje pare, pre nego što se ponovo prenese na dnevnu stranu. No voda se tamo ne kondenzuje u oblake.
Umesto toga, podaci pokazuju da su noćne temperature dovoljno niske da bi se mogli formirati oblaci od metala koji su već ranije otkriveni u atmosferi WASP-121 b. To uključuje vanadijum, gvožđe, hrom, kalcijum, natrijum, magnezijum i nikl.
Padaju dragulji
Zanimljivo je da nisu otkriveni tragovi aluminijuma ili titana, no astronomi smatraju da su se ti elementi verovatno kondenzovali i utonuli dublje u atmosferu te ih je zato teško detektovati. Tamo se aluminijzm može spojiti s kiseonikom da bi nastao mineral korund. Kada se na Zemlji korund pomeša s tragovima drugih metala – kao što su vanadijum, željezo, hrom ili titan – nastaju rubini i safiri.
To znači da bi na ovoj egzoplaneti mogla padati kiša dragocenih dragulja. Takve padavine možda postoje i na Neptunu te Uranu; mada su nam oni bliže, pitanje je hoćemo li s njih ikada moći prikupiti to vredno kamenje.Istraživanje naslovljeno Diurnal variations in the stratosphere of the ultrahot giant exoplanet WASP-121bobjavljeno je u časopisu Nature Astronomy.
(Ilustracija Max Planck/Patricia Klein/MPIA)
(Izvor Indeks)
