МЕЂУ ИЗМЕЂУ

КЛИМА ЗА АСТРОНАУТЕ

NASA

NASA

У расхладним уређајима на леђима космонаута из „Аполо мисије налазила се вода, али она није била у непосредном контакту с Месечевом околином.

Многи знају да су чланови посада „Аполо мисија на Месец имали у оним ранчевима на леђима (између осталог) и специјалне хладњаке, чији је задатак био да регулишу телесну температуру космонаута. Али у хладњацима је била обична вода, а зна се да су услови околине на Месецу веома специфични. Kако се вода понаша у таквом окружењу? Ово је врло интересантно питање.

Динамика односа вода/водена пара одређена је комбинацијом притиска и температуре. На површини Месеца влада температура од, рецимо, 100° Целзијуса и то је, заправо, температура самог реголита, Месечевог површинског материјала. Тамо нема ваздуха који би заробио температуру или светлосну енергију са Сунца, тако да нема простог начина да се, као што то радимо на Земљи, измери температура непосредно изнад површине. Може бити јако топло, ако смо изложени директним Сунчевим зрацима, али и јако хладно, испод –140° Целзијуса у хладу, када топлота бива израчена у космос.

Значи, температуру чини она количина енергије коју поседује одређени материјал који је изложен директним сунчевим зрацима, као што је на пример астронаутско одело. У њему је тада јако топло и потребно га је хладити да би се избегло фатално прегревање људи у њима. Што се тиче притиска – на Месецу нема ваздуха, те стога нема ни ваздушног притиска. Из уџбеника знамо да, када се околни притисак смањује, снижава се и тачка кључања воде.

То значи да на атмосферском притиску нула, вода кључа тренутно. Вода на Сунчаној страни Месеца би брзо испарила у свемир или се пак претворила у врло фине кристале леда на његовој тамној страни. И ти чврсти кристали би врло брзо нестали у процесу сублимације, тј. чврсти лед би се директно претворио у водену пару.

У расхладним уређајима на леђима космонаута из „Аполо мисије налазила се вода, али она није била у непосредном контакту с Месечевом околином. Вода се налазила у једном затвореном систему и под притиском који ју је одржавао у течном стању чак и у таквим околностима. Из течне воде система сакупљена топлота је одвођена у спољни простор проласком кроз специјално конструисани хладњак, сличан ономе који поседују и аутомобили на Земљи и на тај начин је успешно контролисана температура тела космонаута.

(Извор Астрономски магазин)

О аутору

Stanko

Оставите коментар