КЉУЧ ВАСЦЕЛЕ ВАСИОНЕ

Никада није било Великог праска, који би био нонсенс по себи, јер би значио настанак Нечега из Ничега и враћање Нечега у Ништа (опозити) односно бесконачној васиони – што, по дефиницији, није могуће. Велики прасак може бити само један облик крајњег физичког стања, као једна доња гранична вредност (инфимум) специјалне физике, баш као и његова супротност – бескрајна васиона (супремум).

Стеван Бошњак

ρ = m/V= m/4/3r³π

Горе је општа формула за густину сферичне масе. Може се узети и кубична са r³, или која год већ, али то у суштини не мења ствар, што је једино битно.

Дакле, кључ приче ове васионе је однос чисте масе (m=3 простор=3) и чистог простора (m=0) [однос масе и запремине], зато што је свака нулдимензиона (3-3=0) или једнодимензионална (3-2=1) или дводимензионална (3-1=2) маса (иако замислива) физички немогућа.

Преклапање скупова замисливог и физички могућег овде не постоји: Прво је скуп најшире могуће дисекције, Друго је његов подскуп, али коначан подскуп у односу према једном скупу бесконачне протежности, какво је замишљање. Ако би упоређивали, нека то ad hoc буде дозвољено, замишљање се може спарити само са простором којем је лако придодати атрибут бесконачне, али и било које друге, дакле и коначне протежности, док је физички могуће спариво само са масом (3-0=3) као специјалним обликом простора (тродимензионалног).

Дакле, физички је могућа само тродимензиона (3D) маса која, упарена са волуменом, даје објекте, односно тела као специјални облик односа унутрашњег(ограниченог) и спољашњег (неограниченог) простора.

Како је за постојање масе нужан простор (маса је специјалан облик простора), то само простор може бити и коначан и бесконачан, а како за постојање простора није нужна маса (маса је један подскуп простора, специјалан облик 3D простора) то маса може бити само коначна: ρ = m/V= m/4/3r³π .

Сада маси и полупречнику придодајемо следеће вредности:

r = 0, x, ∞

m = 0, y

Анализирамо густине на основу горњих података:

*ρ_m_0r0 = m/V = m/4/3r³π = 0/0 = n (неодређено).

*ρ_m_yr0 = m/V= m/4/3r³π = y/0 = ∞. Ово је теоријска вредност али је, иако замислива, физички немогућа, зато што је простор нултог полупречника нулдимензион. Како се маса не јавља на 0, 1, 2 димензије, већ само на 3 димензије, онда важи горњи став. Ово значи да би у сингуларитету била која количина масе у односу на нулти полупречник имала бесконачну густину, напр. маса од једног грама:

ρ = m/V = 10⁰/0 = ∞ што је, како рекох, замисливо али физички није могуће.

*ρ_m_yrx = m/V = m/4/3r³π = y/x = Z. Овде се ради о једном ограниченом, коначном (Z) свемиру и по маси и по простору.

*ρ_m_yr∞=m/V=m/4/3r³π = y/∞ = 0. Овде се ради о епикуровском свемиру који је бесконачно просторан са коначно великом масом. Овај свемир тежи ка нултој густини.

*ρ_m_∞r∞= m/V = m/4/3r³π = ∞/∞ = n. Ово је бесконачан свемир и по маси и по простору и његова је густина неодређена.

Sholium

ρ_m_0r0 = m/V = 0/0 = n
ρ_m_yr0 = y/0 = ∞
ρ_m_yrx = y/x = 10⁵⁶/10⁽²⁸⁾³= 10⁵⁶/10⁸⁴≈ 10^-28gr/cm³
ρ_m_yr∞ = y/∞ = 0
ρ_m_∞r∞ = ∞/∞ = n

Из горе изнетог закључујем да свемир нулте масе и нултог полупречника физички не постоји, нити да може постојати било када и на било који начин, односно да је то физичка слика Небића, то је физичко Ништа а не Нешто.

Како из: Ничега Ништа а из Нечега увек Нешто, а како Нешто већ постоји, онда Нешто одувек постоји и није настало и неће нестати јер би у том случају прешло у Ништа, а из Ничега би опет могло Нешто, што је немогуће.

Ово значи да никада није било Великог праска, који би био нонсенс по себи, јер би значио настанак Нечега из Ничега и враћање Нечега у Ништа (опозити) односно бесконачној васиони – што, по дефиницији, није могуће. Велики прасак може бити само један облик крајњег физичког стања, као једна доња гранична вредност (инфимум) специјалне физике, баш као и његова супротност – бескрајна васиона (супремум).

Овде се, у бити, ради о често нејасним прожимањима седам кључних сфера људског духа: филозофије, логике, музике, математике, физике, религије и психологије.

Од степена разјашњења и повећања јасноће и прецизности у тим међупрожимањима, зависе и постулати, аксиоме, теорије, закони, судови и ставови на којима почива људска свест и њено сагледавање стварности, укључив унутрашњи, духовни, и спољашњи, физички свет, а и све уочљивије прелазе и међуигре између ова два, као видова Једног.

За крај

Број тих базних прожимања је практично неограничен, мада је довољно почети са 7!=5040. А овај број је тек база од које се, ка бесконачности, гранају гуголплекси мисаоних садржаја, продуката и операција, па се ти гуголплекси степенују гуголплексима података целокупне дотадашње сфере ума, архетипова, снова и још ширих дисекција, према којима су ове, које данас подразумевамо као бесконачне, само школска дворишта по којима јурцају разиграни малишани искричавих очију.