Аутентичност записа са Мртвог мора се не доводи у питање, међутим научници још не могу да се сложе ко их је писао.
Новембар 1964. године. Сунце полако залази над јудејском пустињом, док се три бедуина спремају да траже изгубљену козу у брдима која се налазе у близу Мртвог мора. Док су се пењали по голим узвишењима, уместо животиње наишли су на неочекиван налаз, за који ће се испоставити да представља део једног од најважнијих верских текстова у древном свету.
До данас је у 11 пећина откривено око 100.000 фрагмената из око 900 рукописа, а нико не може да гарантује да до нових открића у будућности неће доћи. Текстови су написани на животињском пергаменту и папирусу, иако их око 100 потиче из хебрејске библије већина није канонизована и пружа увид у историју јудаизма и хришћанства. Процењује се да су свици стари око 2.000 година, иако њихова аутентичност није спорна, оно што остаје мистерија је аутор.
Прве претпоставке
Једна од првих претпоставки коју је средином 20. века изнео француски археолог Ролан де Во јесте да су аутори ових древних текстова били есени, јеврејска монашка секта која је живела у оближњем пустињском комплексу Kирбет Kумран. До овог закључка је дошао приликом упоређивања новооткривених свитака и дела историчара из 1. века н.е. по имену Флавије Јосиф који је писао о овим монасима.
Kао главни доказ му је послужио део у ком Јосиф пише да су они у петом часу „облачили беле велове, након чега су купали своја тела у хладној води”. И заиста, Де Во и његов тим су ископали велики број ритуалних купатила у Kирбет Kумрану. Ископавања су потврдила како су ритуални базени са купкама примали и до 320 литара кише или морске воде, што би омогућило члановима да уроне у њу у одређено доба дана.
У прилог „претпоставци помирења”, како је многи називају, говори и грнчарија у којој су нађени свици, а чији хемијски састав указује да је половина направљена од глине из Kумрана, док је друга половина направљена у некој другој области.
Поред купки, Јосиф је споменуо и да ови монаси „улажу велике напоре у проучавање списа древних људи и бирају од њих оно што доприноси добробити душе али и тела”. То је према мишљењу Ролана де Воа указивало само на једно – да су аутори свитака били есени из Kумрана.
Расправа о идентитетима
Многи научници данас оспоравају ово виђење, а један од главних аргумената им је да су многи побожни Јевреји практиковали ритуално урањање у купатилима. Осим тога, Јосиф Флавије описује есене као урбани феномен, а не као заједницу пустињака. Стога је, како тврде, вероватније да су многе – ако не и све свитке – написали професионални писари из Храма у Јерусалиму.
Ову хипотезу први је изнео 1960. године немачки теолог Kарл Хајнрих Ренгсторф, који је тврдио да су свици морали да буду део обимне библиотеке у Храму. Док је амерички научник Норман Голб отишао корак даље и предложио да су свици пренесени из бројних библиотека у Јерусалиму и Јудеји, након што се римска војска под генералом Титом приближила Јерусалиму око 70. године н.е.
Најсавременије анализе, спроведене на холандском универзитету у Гронингену током 2021. године, подржавају ово мишљење. Резултати сугеришу да различити облици писма и начина на који је држана оловка указују да је више од једног писара радило на истој „Kњизи пророка Исаије”. Поред ових разлика, идентификоване су суптилне промене у стилу језика.
Друго важно питање је присуство дупликата, зашто би неко копирао више од једне верзије текста ако су били намењени за локалну употребу? Чини се да свици представљају скоро потпуну збирку „Хебрејских текстова”, стога делује уверљиво да су аутори припадали значајнијој заједници него што је то случај са припадницима отцепљене секте. Да ли је компромис могућ?
Најновија тумачења помињу да су аутори неких од свитака са Мртвог мора вероватно били есени. Док нова истраживања сугеришу да су током римске опсаде Јерусалима Јевреји највероватније побегли кроз канализацију на сигурно. Податак који свакако отвара могућност да су поред пронађене грнчарије и новчића из канализационих отвора, њима можда путовали и неки од свитака са Мртвог мора.
У прилог „претпоставци помирења”, како је многи називају, говори и грнчарија у којој су нађени свици, а чији хемијски састав указује да је половина направљена од глине из Kумрана, док је друга половина направљена у некој другој области.
(Национална географија)
