Чудан сигнал снимљен 1.800 пута у два месеца, научници збуњени.
Недавно откривени радио–сигнал из свемира поново је довео у питање наше разумевање тајанственог феномена брзе провале радио-таласа (FRB). Наиме, понављајући FRB који је откривен прошле године огласио се невероватних 1.863 пута у току 82 сата од укупно 91 сата посматрања. Ово помало хиперактивно понашање мистериозног сигнала из свемира омогућило је научницима да открију из које галаксије долази и који му је могући извор. Штa су то FRB-ови?
Шта су заправо брзе провале радио-таласа и зашто толико фасцинирају истраживаче? FRB-ови су једнa од најфасцинантнијих мистерија у свемиру. Ради се о изузетно снажним сигналима, неки ослобађају више енергије од 500 милиона Сунца, а трају краће од трептаја ока. Једна од најважнијих карактеристика им је да су краткотрајни и непредвидиви. Обично се појаве изненада на неком делу неба и потрају тек неколико милисекунди.
FRB 20201124А су открили астрономи у Kини са Опсерваторије Five-hundred-meter Aperture Spherical radio Telescope (FAST). Истраживачи сматрају да ове тајанствене сигнале узрокују магнетари, неутронске звезде са изузетно јаким магнетским пољем.
Понављајући FRB-ови, дакле када се не ради само о једном интервалу, већ о више њих узастопце, врло су ретки и посебно привлаче пажњу астронома. Неки од понављајућих се јављају периодично, у правилним размацима, сваких неколико дана или месеци. До сада је откривено тек неколико.
FRB 20201124А су открили астрономи у Kини са Опсерваторије Five-hundred-meter Aperture Spherical radio Telescope (FAST). Истраживачи сматрају да ове тајанствене сигнале узрокују магнетари, неутронске звезде с изузетно јаким магнетским пољем. Неутронске звезде су језгра масивних звезда које су колабирале, завршиле свој век трајања и избациле већину властитог материјала у свемир. Преостала језгра су и даље масивније од Сунца (најчешће од 1,38 до 2,1 Сунчеве масе), али су изузетно мала, пречника само око 20 километара.
Пулсари су неутронске звезде које се окрећу јако брзо око своје осе и са полова избацују радио–емисије тако да се чини да њихов сигнал пулсира (начин на који допире сигнал до нас се може упоредити са светлом светионика). Но, ако FRB 20201124А долази из магнетара, онда се ради о врло чудном примерку неутронске звезде. „Ова опажања су нас на неки начин вратила на почетак. Изгледа да су FRB-ови мистериознији него што се мислило. Потребно је више посматрања на више таласних дужина да би се разоткрила природа ових небеских објеката”, рекао је астрофизичар Бинг Џанг са Универзитета Невада у Лас Вегасу.
Kао што смо поменули, понављајућу FRB-ови су врло ретка појава. А FRB 20201124А је астрономима дао највећи узорак података о таквим сигналима. С тим да је имао поларизацију која није до сада виђена код других извора FRB–ова. Поларизација се односи на оријентацију свјетлосних валова у тродимензионалном простору. Анализирајући колико се та оријентација променила откако је светлост напустила свој извор, астрономи могу разумети околину кроз који је пролазила. Примерице, јака поларизација указује на снажно магнетско окружење, пише Science Alert.
Али FRB 20201124А се налази у галаксији која је врло слична Млечном путу, у којој се не формира пуно нових звезда. Стога не би требало бити ни много нових звезда у близини хипотетског плавог сунца.
На темељу мноштва података прикупљених са FRB 20201124А, астрономи су могли закључити да је његов извор магнетар. Али било је нешто чудно. Начин на који се поларизација мењала тијеком времена сугерисао је да су јачина магнетског поља и густоћа честица око магнетара флуктуирали. „Не очекује се такво окружење за изоловани магнетар. У близини извора FRB-а вероватно постоји нешто друго, можда бинарни пратилац”, објаснио је Џанг. Можда недостаје неки важан податак?
Подаци указују на то да би пратилац магнетара могла бити врућа, плава звезда која се често може видети уз неутронске звезде. Астроном Фаjин Ванг са Универзитета Нанђинг у Kини је изнео доказе за ову претпоставку у засебном истраживању. Магнетари брзо изгарају своје гориво и имају кратак живот. Будући да су њихови животи краткотрајни, научници сматрају да се млади магнетари налазе у подручјима где се често формирају звезде. Али FRB 20201124А се налази у галаксији која је врло слична Млечном путу, у којој се не формира пуно нових звезда. Стога не би требало бити ни много нових звезда у близини хипотетског плавог сунца.
С обзиром на то да се све више речених појава јавља у галаксијама које, релативно гледајући, не производе велики број нових звезда, истраживачи сматрају да можда недостаје нека важна информација у разумевању FRB-ова из магнетара и да не разумимо сасвим како настају и у каквом се окружењу налазе. Истраживање под називом A fast radio burst source at a complex magnetized site in a barred galaxy објављено је у часопису Naturе.
(Индекс)
