Изгледа да тајанствене „отиске копита” на морском дну у близини обале Новог Зеланда није иза себе оставило неко митско биће, попут подводног коња, већ да за овај феномен постоји више научних објашњења. Истраживачи су први пут уочили ове чудне трагове 2013. године током истраживања подморског гребена које је спровео новозеландски Национални институт за истраживање воде и атмосфере (NIWA). Пронашли су их на дубини од 450 метара и низ година нису могли схватити шта их је могло проузроковати.
Сада су сарадници NIWA пронашли решење које се савршено уклапа у целу причу и иза себе има рационалну позадину. Наиме, ови трагови савршено одговарају предњем делу глава неких врста морских мишева или рилаша. Удубљења у средишту отисака вероватно су трагови угриза које су оставиле рибе Цоелоринцхус у току храњења, када су с дна хватале муљ и усисавале плен. С обзиром на екстремне дубине на којима рибе мишеви траже храну, јако ретко можемо пронаћи овакве трагове, наводи се у саопштењу, како пише Science Alert. Судећи по отисцима, истраживачи претпостављају да рибе лове плен тако да брзим покретом гурну главу у муљ, а затим усисају свој оброк. Неки отисци су плићи и вероватно су настали када је риба зграбила рака или сличну животињицу на површини песка. Дубљи отисци указују на то да понекад покушава ископати плен који се дубље закопао.
Давних седамдесетих научници су угледали морског миша како копа по муљевитом морском дну на дубини од око 4.000 метара. Нису схватили због чега то ради, али су претпоставили да ће такво понашање оставити одређену врсту отиска на дну. Kада су сарадници NIWA преклопили неке фотографије риба мишева и подморских трагова тобожњих копита, виђели су да се ти облици подударају. Истраживање Rattail lebensspuren: Feeding impressions from deep-sea grenadiers објављено је у часопису Deep Sea Research Part I: Oceanographic Research Paper.
(Илустрација NIWA)
(Индекс)
