Само светлост може да путује брзином светлости – јер нема масу. Путовање великом брзином ће једино променити наш доживљај времена, али путовање кроз време путујући брже од брзине светлости, нажалост, није могуће. Зашто?
Изгледа да није могуће путовати кроз време само тако што ћемо се кретати јако брзо. Могућност путовања кроз време узбуђивала је људски род стотинама година, инспиришући безброј књига, и у новије време, филмова. Способност кретања не само кроз свемир већ у прошлост или будућност отворила би човечанству безброј могућности. Наводно, ако бисмо се кретали брзином светлости могли бисмо да путујемо кроз време.
У једном од филмова о Суперману из 1978. године, суперхерој се враћа у прошлост летећи око Земље у супротном смеру њене ротације брже од брзине светлости. Ово је невероватно брзо, јер светлост се креће нешто испод 300.000 километара у секунди. До сада људи се нису ни приближили овој брзини. Најбржи објекат који је направио човек, свемирска сонда, путовао је само 150 километара у секунди. С обзиром на прави технолошки напредак, да ли је теоретски могуће да путујемо брже од брзине светлости, па тако, попут Супермена, путујемо кроз време?
„Колико знамо, ништа не може ићи брже од светлости. Међутим, ако се путује приближно брзини светлости, време се више не понаша онако како смо навикли, па се на тај начин може напредовати у времену брже од оних који се крећу спорије. Дакле, теоретски је могуће путовати у будућност, али се није могуће враћати у прошлост”, напомиње астрофизичар др Шон Мат са Универзитета у Ексетеру.
Гледано споља, свака енергија додат телу да би се постигла и престигла брзина светлости само асимптотски убрзава до брзине светлости.” Асимптотски значи да се нешто што се више приближава брзини светлости, то никада не достиже.
Такође, морамо имати на уму, како наводи професор Ерик Тајтли, астроном са Универзитета у Единбургу, кад кажемо брзина светлости, то се односи на брзину светлости у вакууму. Светлост је спорија када се креће кроз воду или ваздух. „Ако би нешто (материја или информација) путовало брже од брзине светлости у вакууму, онда није јасно како би перципирало правац времена и како бисмо ми као спољни посматрачи перципирали његово понашање у нашем времену и простору”, наглашава др Тајтли и признаје да воли филм о Супермену, али да је путовање суперхероја у прошлост како је приказано у филму, са научне тачке гледишта, чиста глупост.
Да ли другачије доживљавамо време када путујемо великом брзином?
Ајнштајнова теорија релативитета одређује да време није универзално – оно је релативно. Експеримент Хафеле и Китинга из 1971. године показао је да је сат који је летео у авиону није показивао исто време као сат који је остао на Земљи. Наиме, Хафеле и Китинг су два пута летели око света, прво на исток, затим на запад, са четири атомска сата са цезијумом, након чега су их упоредили са онима који су остали у војној поморској опсерваторији Сједињених Држава.
Летови су изведени на конвенционалним авионима на редовним комерцијалним летовима. Испоставило се да је сат у авиону који се кретао ка истоку, у смеру Земљине ротације, радио брже (што је резултирало релативним губитком времена) од оног који је остао на земљи, док је сат у авиону који се кретао према западу, супротно ротацији Земље, имао мању брзину од оног на земљи. Ова појава се назива „временска дилатација”.
Да ли је могуће путовати брже од брзине светлости?
Сви стручњаци се слажу да није могуће путовати брже од брзине светлости, што је такође прецизирано у Ајнштајновој теорији. Др Ерик Тајтли, објашњава: „Јасно је да ниједан објекат или информација не може путовати брже од брзине светлости. Не ради се о томе да ли имамо довољно енергије да га покренемо. Гледано споља, свака енергија додата телу да би се постигла и престигла брзина светлости само асимптотски убрзава до брзине светлости.”
Асимптотски значи да се нешто што се више приближава брзини светлости, то никада не достиже. Ниједан објекат не може путовати брже од брзине светлости, јер што објекти путују брже, постају све тежи. Према томе, само светлост може да путује брзином светлости – јер нема масу. Путовање великом брзином ће једино променити наш доживљај времена, али путовање кроз време путујући брже од брзине светлости, нажалост, није могуће.
(Извор РТС)
Ali zato „tamna energija“i „tamna materija“ postoje?!O ,Bože koliko je današnja nauka zakucana u blato.Takozvana tamna materija i tamna energija podležu relativističkim procesima.Međutim za to je potrebno napredniji način“drugačiji ugao“ gledanja na materiju-procese.Mi sada imamo posmatranja u svemiru koja su neobjašnjiva jer krše osnovni postulat najveće brzine,brzine svetlosti.Međutim same informacije se tumače potpuno prosto gotovo dečji način razmišljanja.Polazeći sa te tačke gledišta i deca zaključuju logički ispravno ali sama ispravnost zavisi od nivo znanja i razumevanja koje ono poseduje.Odrastao čovek zbog većeg i dubljeg uvida kao i iskustva takođe za isti posmatrani proces ima logičnije objašnjenje.To znači da i jedan i drugi način razmišljanja su relevantni za svoje uzraste.Odrastao čovek će razumeti logiku deteta ali dete ne mora razumeti logiku odraslog čoveka.Brzina svetlosti nije najveća brzina koja postoji jer najveća brzina ne postoji.Brzina svetlosti pripada sinhronim procesima koja određuje nevidljive granice našeg univerzuma.Odnosno pod sinhronim procesima podrazumevam sinhrone interakcijeakcije između materijalnih objekata i sila koje same sebe postavljaju u određenim granicama interakcije.Na primer brzina zvuka u vazduhu zavisi od više parametara koji uslovljavaju jedni druge.Ako ostavimo smešu vazduha ovako kakva jeste onda smo izbacili hemijsku komponentu.Takođe imamo pritisak koji očigledno zavisi od gravitacije i temperature.Tu je i gustina koja je takođe relevantan činilac i međusobno je povezana sa ostalim procesima.Međusobno sadejstvo daje sredinu gde je brzina zvuka postavljena na određen nivo.Nesinhroni su svi procesi koji ispadaju iz ove grupe i njihovo ponašanje ne zavisi od takozvanih sinhronih zakona prirode.One jesu povezane ali labavo.Odavde bih trebao da navedem i drugi kontra primer ali neću .Jednostavno još nije vreme.
Nedovoljno znanja sužava širinu pogleda na realnost.To vam je isto kada polazite u školu sa mnogo pitanja i mnog mogućih odgovora(Vaša znatiželja) izražavajući širinu pogleda na prirodu a izađete nažalost sa suženim pogledom uokvireno trenutnom spoznajom.Trenutna spoznaja ne mora značiti i ultimativno znanje.Kroz istoriju više puta se tvrdilo da se u nauci dostigao sam kraj otkrića ali na sreću nije tako.Na žalost na nesreću ograničenih umova.Brzina svetlosti nije najveća moguća brzina transfera informacije dokaz za to već sada možemo naći u kvantnoj fizici.Dokazano je da kvantna isprepletenost NPR fotona svetlosti ili dva elektrona,itd,itd utiču jedan na drugog trenutno bez obzira na koje su rastojanje oni odvojeni.Takođe dokazan je Borov način gledanja na kvantne procese koji podržava predhodno rečeno a ne Ajnštajnov gde se govori o početnom nameštenom stanju.Ajnštajn govori o spuki akciji na distanci tvrdeći da ništa ne može da se kreće brže od svetlosti ali razni postojeći i validni kvantni eksperimenti pobijaju to.