Пут до квантног компјутера знатно је поједностављех, захваљујући научницима са Универзитета Сасекс (Велика Британија) који су измислили нов технолошки поступак. Сада је њихова производња надохват руке. Квантни компјутери, иначе, у стању су да реше одређене проблеме у неколико хиљадитих делића секунде (милисекунда), за које би данашњи најбржи суперкомпјутери утрошили милионе година! У такбе велике изазове спадају нови материјали и лекови и дугогодишње научне и финансијске загонетке.
Израда квантних рачунара опште је, у начелу, изводљива, али огромне технолошке препреке то и даље онемогућују. Инжењерима је такад пдухват тежи него да људску посаду пошаљу на Марс. Квантно израчунавање на малој скали користи такозване заробљене јоне (наелектрисане атоме), који се у квантне битове (основна јединица информације) постројавају помоћу ласерских зрака.
Међутим, велики квантни компјутери би требало да баратају милијардама квантних битова, што изискује милијарде прецизно поравнатих ласера, од којих је сваки упрен на један јон. На Универзитету Сасекс су променом напона на квантном микрочипу постигли исти учинак, без употребе ласерских зрака.
Професор Винфрид Хенсингер је са својим сарадницима приказао нов приступ на квантном рачунару, уз задивљујуће мали број грешака. И најавио је склапање квантног компјутера на великој скали. Поменути рачунари ће означити велики технолошки преврат у друштву, као што су тосвојевремено учинили њихови дигитални претходници.
