Недавна анализа научника са Универзитета Бристол у Великој Британији и Универзутета Фрибур у Швајцарској је, можда, решила расправу да ли су се одлике које дефинишу плацентне сисаре појавиле пре или након изумирања које је избрисало диносауре. Истраживање објављено у часопису Curent Biology усредсредило се на непостојање коначних фосила плацентних сисара пре масовног изумирања у раздобљу креде-палеогена, пре 66 милијуна година. Међутим, подаци о молекуларном сату указали су на лозу плацентних сисара која се протезала с диносаурима.
Истраживачи су употребили нови приступ статистичке анализе да утврде да су се најранији облици плацентних сисара, вероватно, појавили током раздобља креде, коегзистирајући с диносаурима у кратком раздобљу. На темељу овога могли бисмо проценити када су се развили плацентни сисари, каже Емили Карлајсл, палеобиолог са Универтитета у Бристолу. Студија је користила модел Бајес-Брауновог моста, који је проценио старост кладуса, односно групе организама са заједничким претком. Овај статистички модел примењивао је веровазноћу за разумевање еволуционих образаца у раздобљима у којима недостају конкретни докази.
На темељу података који представљају 380 породица плацентних сисара, истраживачи су проценили да их је 21,3 посто могло потицати из повесног раздобља креде. То укључује групе од којих су настали примати, пси и мачке и зечеви. Модел који смо користили процењује старост настанка на темељу тога када се лозе први пут појављују у фосилном запису и обрасца разноликости врста кроз вријеме за ту лозу, објашњава еволуциони биолог Данијел Силвестро са Универзитета у Фрибоуру. Научници предлажу да овај статистички модел пружа већу тачност у поређењу са ослањањем искључиво на фосилне записе или молекуларне податке, особито када постоји ограничен број доступних фосила.
Надају се, такође, да ће свој модел у будућности применити и у другим студијама. Kако дигитализација фосила и класификација организама напредују, очекује се да ће овај статистички приступ дати боље резултате. Истраживањем порекла и изумирања можемо јасније сагледати утицај догађаја као што је било масовно изумирање у раздобљу креде-палеогена, каже палеобиолог Фил Донахју са Универзитета у Бристолу.
(Зимо)
