Слепи мишеви живе у свим копненим екосистемима на Земљи (изузев Арктика и Антарктика). Настањују разноврсна станишта ‒ од морских обала до високопланинских пашњака и камењара. У Европи се редовно среће око 37 врста, а у Србији је до сада евидентирана 31. У свету тренутно живи око 1.100 врста слепих мишева, који су сврстани у 19 фамилија.
Завод за заштиту природе Србије и ЈП „Ресавска пећина“ обележили су Међународни дан заштите слепих мишева. Тим поводом за ученике шестог разреда основне школе из Великог Поповца организован је програм како би учили о јединственим сисарима летачима и значају њихове заштите. Стручњак Завода Братислав Грубач одржао је презентацију о карактеристикама, начину живота, распрострањености, стаништима и исхрани слепих мишева у свету и код нас.
О томе колико су пећине значајна станишта слепих мишева и како треба да се понашамо у пећини како их не бисмо узнемирили, деца су сазнавала пролазећи и кроз образовну игру „Еко-скакалица”, коју су водиле Наташа Панић и Јована Шелмић из Завода.
То је био увод у обилазак саме пећине, у оквиру кога је ученике највише занимало где се крију слепи мишеви, да ли чују гласове људи, да ли могу да виде, како се оријентишу у простору, колико врста слепих мишева живи у пећини и колико их има. На питања ученика одговарали су Братислав Грубач и водичи ЈП „Ресавска пећина”, уједно представљајући и значај и лепоте пећинских дворана и накита.
У Србији налазе се на листи строго
заштићених врста. Такође, штите их и
Црвена листа Међународне уније за заштиту
природе, Бернска и Бонска конвенција.
Како за наш портал истиче Братислав Грубач, слепи мишеви се срећу у свим копненим екосистемима на Земљи (изузев Арктика и Антарктика). Настањују разноврсна станишта ‒ од морских обала до високопланинских пашњака и камењара. У Европи се редовно среће око 37 врста, а у Србији је до сада евидентирана 31. У свету тренутно живи око 1.100 врста слепих мишева, који су сврстани у 19 фамилија.
Слепе мишеве угрожавају деградација, фрагментација и губитак станишта, убијање и прогањање, тровање и контаминација путем ланаца исхране; страдају и у саобраћају а дешава се да их користе и у магијске и друге сврхе. Могу их узнемирити радови у шуми и разне активности спелеолога и туриста, фотографа…
Ресавска пећина (Википедија)
Према Правилнику о проглашењу строго заштићених и заштићених врста биљака, животиња и гљива, све врсте слепих мишева у Србији налазе се на листи строго заштићених врста. Такође, штите их и Црвена листа Међународне уније за заштиту природе, Бернска и Бонска конвенција. Од великог значаја је, наводе стручњаци, заштита склоништа и станишта (пећина, подземних тунела, рудника, старих грађевина, старог дрвећа и шума), мониторинг, едукација и конкретне акције попут изградње вештачких кућица и других склоништа за слепе мишеве.
На подручју Ресаве евидентирано је
присуство 21 врстe, међу којима су
средоземни потковичар, јужни потковичар,
водени вечерњак, барски вечерњак, европски
широкоушан, европски смеђи дугоушан,
eвропски дугокрилаш.
„Слепи мишеви припадају класи сисара, колу хордата а подтипу кичмењака. Први слепи мишеви су се појавили пре око седамдесет милиона година. Већина слепих мишева има јединствени систем ултразвучне ехолокације који им омогућава кретање и оријентацију у простору у потпуном мраку. Својим гласним жицама стварају и моделирају ултразвуке од 13 до 200 килохерца, које испуштају преко уста и ноздрва”, објаснио је Грубач.
У Ресавској пећини је до сада евидентирано присуство две врсте: мали потковичар Rhinolophus hipposideros и велики потковичар Rhinolophus ferrumequinum. Током последњег мониторинга у Ресавској пећини нађено је 13 малих потковичара и 127 великих потковичара у зимском периоду који су били у хибернацији или зимском сну. Сматра се да је укупан број присутних врста и јединки у пећини већи. Подручје Ресаве са многобројним пећинама, шумама, рекама и потоцима, пашњацима и другим стаништима представља изузетно значајно подручје за слепе мишеве у Србији.
До сада је на подручју Ресаве евидентирано присуство 21 врстe, међу којима су средоземни потковичар, јужни потковичар, водени вечерњак, барски вечерњак, европски широкоушан, европски смеђи дугоушан, eвропски дугокрилаш.
(Извор РТС)
